Japanorama

KAD GLEDAMO JAPANSKE CRTAĆE

Kad gledamo japanske crtaće ili čitamo njihove stripove, koji se kod nas prevode uglavnom sa engleskog jezika, jedan deo teksta ostane nepreveden. To su onomatopeje, reči kojima se oponaša neki zvuk u prirodi, ili u čovekovoj okolini. “Kuc, kuc” (kucanje na vrata) je jedna od retkih onomatopeja, koja je još živa kod nas, ali ih Japanci koriste mnogo više nego drugi narodi.

Oni ih upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, u književnosti, pozorištu. Kada razgovaraju sa prijateljima, bilo kog životnog uzrasta, Japanci se razmašu, koristeći kao pomagalice i gestove rukama i celim telom, pa tako postaju i glumci, jer onamatopejama, koje često imitiraju prirodu oko nas, čine svoju komunikaciju živom.

Samo za uporno gledanje u nekoga ili nešto Japanci imaju nekoliko onomatopeja: “Điro điro, mađi mađi, šiba šiba, ćira ćira”, ili za iznenađenje: “Ava ava, ugjaa, gikkun, kjoton”, ali, iznenadićete se kad saznate da neke japanske onomatopeje potpuno liče na neke naše onomatopeje: “Ahaha, vahaha, ihihi “, za smejanje, ili “gjaa, gjaa” za plakanje.

Sada, kada postoji knjiga koja sadrži preko 800 onomatopeja u japanskom jeziku, pa je toliko lepo ilustrovana crtežima iz japanskih stripova, i nama će biti lakše da ih razumemo.