Piše: Dragan Milenković

Niko nije očekivao to mnogo meseci ranije, kada je selektor Fudbalske reprezentacije Srbije postao Dragan Stojković Piksi – da stabilnost i upornost, veoma važne japanske osobine, na kraju pomognu da se naša reprezentacija domogne Prvenstva sveta u Kataru. Piksi je tu stabilnost stekao više od deceniju igravši i radeći kao trener u japanskom klubu Nagoja Granpas, a podršku je dobio od prvog Japanca ikada uključenog u stručni tim Reprezentacije Srbije Kacuhitoa Kinošija, zaduženog za fizičke pripreme sportista.

Verujem da nijedan srpski selektor nije do sada pokazivao takvu sigurnost i želju za uspehom, a da je na tome i sve vreme vredno radio, kao što je to pokazao Piksi. Kada mu je novinar dan pre odlučujuće utakmice postavio pitanje o “eventualnom” plasmanu za prvenstvo, Piksi je veoma ozbiljno odbacio tu reč EVENTUALNO kao uopšte moguću. I pokazalo se da je bio u pravu.

Srpski reprezentativci su konačno ponovo počeli da igraju napadački fudbal, ono što odlikuje Japance, oni su naučili da kad neprijatelj vodi nije završetak utakmice, nego da se ona igra do poslednjeg minuta – što isto rade Japanci. Takođe, verujem da srpski reprezentativci nisu ranije toliko radili na svojoj fizičkoj spremnosti, koliko rade od kako je Japanac došao među njih. Nenametljivo, Kacuhito Kinoši je sa njima vežbao u hodu, po ulicama gradova u kojima su gostovali, nekad i u trenucima zabave, a, pošto je Japanac to uvek radio sa potpunom predanošću, ni oni nisu imali srca da ga odbiju.

– Hvala Bogu. Samo sloga Srbina spasava – prenose mediji izjavu kondicionog tenera Kinošija, koji još dovoljno ne zna srpski, ali je počeo da srpski razmišlja. A Piksi, koga neprekidno zovu MISTER, dokazao je svoju ozbiljnost kada je igračima u svlačionici ozbiljno rekao da kad se vrate u hotel ne pokušavaju da se vesele i proslavljaju, kako nikoga ne bi uznemirili. Tako, baš tako, radi jedan “japanski” trener.