(Tokom dve godine 2014-2015 u Srbiji je sprovođen projekat KAIZEN, koji je osmislio stručnjak SIEPA-e Mateja Milenković, a kao stručni konsultant iz Japana program vodio g. Susumu Kimura, japanski ekspert za povećanje proizvodnje. Donosimo tekst o tom događaju, kao i intervju sa g. Kimurom, koji je tim povodom tada objavio dnevni list “Politika”).
U prostorijama domaće kompanije Pitura 12. marta 2015.godine je održan završni seminar u okviru projekta „KAIZEN“, koji je u protekle dve godine u Srbiji sprovodila Japanska agencija za međunarodnu saradnju – JICA (Džajka) i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA. To je bio završetak drugog godišnjeg ciklusa koji je imao za cilj unapređenje proizvodnje srpskih firmi po visokim japanskim standardima.
Seminaru su prisustvovali ambasador Japana u Srbiji, Njegova ekselencija Masafumi Kuroki, stalni predstavnik Kancelarije za Balkan Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), g. Tošija Abe, kao i predstavnici svih srpskih kompanija koje su učestvovale u ovom projektu.
„PROGRAM KAIZEN 2014/2015“ realizovan je u periodu od 10 meseci u vidu obilazaka i konsultacija u 12 srpskih kompanija, a u cilju prenošenja znanja i najboljih praksi iz Japana. Najviše rada uloženo je u implementaciju tzv. „5S“ sistema – poznatog visokoefikasnog japanskog metoda za poboljšanje organizacije radnog prostora i podsticanja zaposlenih da samoinicijativno unapređuju ličnu i kolektivnu radnu efikasnost. Obilasci svih 12 kompanija vršeni su jedanput mesečno (više od 110 puta). Tokom trajanja programa održano je više od 140 prezentacija i pređeno preko 23.000km puta.
Na završnom seminaru su učestvovale kompanije: Pitura, Novkabel, Perfom, FPM Agromehanika, Zastava Inpro, Sila, Ming Kovačnica, DIP Livnica, Buck, Elitas, FKL i JTI. U mnogim kompanijama učesnicama Programa značajno su smanjeni gubici vremena u proizvodnji (usled kvarova mašina, nedostatka alata i materijala), a omogućena je i znatno brža edukacija novozaposlenih u fabrici i njihovo uključivanje u poslovanje. Takođe, smanjeni su i magacinski prostori, a samim tim i troškovi poslovanja.
Program su zajednički finansirali JICA i SIEPA, kao deo tehničke pomoći Republici Srbiji koja, kroz transfer znanja i najboljih praksi iz Japana, ima za cilj povećanje konkurentnosti srpskih privrednika na inostranom tržištu. Program je realizovan u vidu tehničko-konsultantske pomoći od strane gospodina Susumua Kimure, japanskog eksperta za unapređenje proizvodnje. On je, kao izvršni direktor kompanije „Micubiši plastika“, postigao velike poslovne uspehe vodeći kompaniju koja je izvozila u više od 80 zemalja. Znanje i iskustvo g. Kimure najbolje potvrđuje podatak da je kao inženjer metalurgije u okviru „Mitsubishi Chemical Holdings“ uspešno vodio veći broj fabrika, od kojih su neke angažovale i preko 2000 radnika.
SAJONARA GOSPODINE KIMURA
Piše: Aleksandar Mikavica
Posle godinu dana provedenih u Srbiji gospodin Susumu Kimura (66) sprema se za povratak kući. Iskusni stručnjak za unapređenje proizvodnje, gost i učitelj naših poslovnih ljudi, uskoro će se vratiti u rodni Japan. Ova prijateljska zemlja nam ga je poslala da poduči naše ljude nekim od japanskih poslovnih veština. Sve one staju u jednu reč – kaizen, koja je mnogo više od reči. Kaizen je filozofija, način života, svakodnevica svakog Japanca.
U kaizenu je tajna japanskog privrednog čuda.
Ali, Japanci ne kriju tajnu kaizena. Naprotiv, oni je rado otkrivaju i šire, stičući tako prijatelje širom sveta. Zašto? Pa, zato, tvrde upućeni, jer znaju da će, živeći po kaizenu, uvek biti ispred drugih.
Susumu Kimura je posejao blagorodno seme kaizena u 12 malih firmi širom Srbije. Naizust izgovara njihova imena: „Sila” – Stara Moravica, „Bak”, Pitura i „Elitas” iz Beograda, „Zastava inpro” – Kragujevac, „Ming kovačnica” i DMV – Niš, „Novkabel” i DIP „Livnica” – Novi Sad, FKL – Temerin i FPM „Agromehanika” – Boljevac.
Ta najučestalija reč, reklo bi se, u svakodnevnom govoru Japanaca prevodi se kao sintagma – stalno unapređivanje. Kaizen je i promena nabolje, kojoj se u ovoj želji stalno teži u svim oblastima života – u proizvodnji, inženjeringu, poslovanju, ali i u medicini, psihijatriji, bankarstvu i drugim državnim i privatnim poslovima. Na „Vikipediji” se može pročitati da je kaizen svakodnevna aktivnost, čiji cilj prevazilazi jednostavno poboljšanje produktivnosti. Kada se uradi pravilno, humanizuje radno mesto, eliminiše preterano težak rad i uči ljude kako da prate svoj rad i smanje škart.
Gospodin Kimura se po odlasku 2012. u zasluženu penziju, sa mesta predsednika jedne od velikih „Micubišijevih” kompanija, godinu dana družio sa unukom i igrao golf. Taman koliko da se penzionisani Japanac uželi posla. U potrazi za nekim kome bi trebalo njegovo znanje, prihvatio je ponudu Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) da godinu dana dobrovoljno radi u Srbiji.
Naša Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) tražila je od japanske „Džaike” stručnjaka za organizaciju rada koji bi pospešio konkurentnost naših malih izvoznika. „Džaika” je japanskom „veteranu rada” obezbedila avionsku kartu, smeštaj i hranu, a SIEPA automobil i kancelariju s računarom. Od njega se očekivalo da zaposlenima u našim malim i srednjim preduzećima prenese „Lin proizvodni sistem” (LEAN),koji primenjuje kaizen. U najkraćem, reč je o sistemu organizacije proizvodnje koja, s najmanje ulaganja, daje najveću dobit i kvalitet.
Od sletanja na beogradski aerodrom stalni pratilac i asistent gospodina Kimuru bio je Mateja Milenković Inumaru, „naš Japanac”, sin bivšeg dopisnika Tanjuga Dragana Milenkovića. Mateja je diplomac beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, savetnik SIEPA, specijalista za „Lin proizvodni sistem”, a japanski mu je maternji. Zajedno su održali 140 predavanja i prešli više od 23.000 kilometara po Srbiji.
– Za Srbiju sam čuo davne 1984. godine – seća se Kimura. – Prateći spektakularno otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, saznao sam da je Srbija jedna od jugoslovenskih republika. Tada mi je bilo jasno da je Jugoslavija moćna država. Još ne mogu da dokučim razloge za rat i njen nestanak. U Beogradu sam prvi put bio 2006. Odmah mi se svideo. Eksponati Vojnog muzeja na Kalemegdanu su potvrda da ste zemlja sa bogatom industrijskom tradicijom.
Slom srpske industrije od 1990. godine do kraja prve decenije ovog veka bio je strahovit. Pre četvrt veka srpska industrija je imala bezmalo milion zaposlenih. Prema podacima za 2010. u njoj je radilo samo oko trista hiljada ljudi. Kako da se Srbija ponovo industrijalizuje?
– Samo stalnim smanjivanjem troškova i povećavanjem zarade u proizvodnji robe sa visokim udelom dodate vrednosti – odgovara gospodin Kimuru.
I, naravno – kaizen. Što znači – „stalno unapređivanje organizacije rada, počev od održavanja radnog prostora, u kome ne sme biti ničeg suvišnog, do čuvanja alata i njegove dostupnosti, neprekidnog ličnog usavršavanja svakog zaposlenog. Kad vam se učini da ste stvar doveli do savršenstva, to znači da je kucnuo čas za inovacije koje su motorna snaga napretka.”
Kimura ne zaboravlja ni odnos vlasnika prema zaposlenima, naročito kada je reč o raspodeli uvećane zarade.
– Veoma je bitno da deo uvećane zarade, koju je donela primena sistema stalnog unapređivanja, dobiju i zaposleni koji su ga sprovodili – kaže Kimuru. – Svaki uspeh se mora podeliti sa zaposlenima. To je jedini put do većeg standarda.
Kao pravi prijatelj, gospodin Kimura ne prećutkuje naše mane. Vlasnicima i poslovodstvima naših preduzeća zamera da nedovoljno razgovaraju sa zaposlenima.
A šta mu se dopalo kod nas?
– Umete da proslavite uspeh. Kod vas se baš dobro jede i pije.
Sajonara, gospodine Kimura! Dođite nam opet!
Politika, 23.03.2015.