Japanci se ovih dana s tugom opraštaju od “Maksa” jedinog šinkansena (voz superekspres) na sprat, koji je prevozio putnike na liniji Đoecu 上越新幹線 pune 24 godine.
Linija Đoecu je veoma popularna, jer prestonicu Tokio povezuje sa planinskom oblašću oko grada Niigata, na Japanskom moru 275 kilometara od Tokija. Tu razdaljinu, koja se ranije prelazila satima, ovaj voz prelazi za nešto više od sat, jer juri brzinom od 245 kilometara na čas. Kad je pun, voz je odjednom prevozio tačno 1643 putnika.
“Max Toki” ili “Max Tanigava” su popularni nazivi za ove vozove na liniji, čija je gradnja započela 1971. godine, u vreme premijera koji se zvao Kakuei Tanaka. Tanaka je bio jedini japanski političar najvišeg ranga, koji je poticao iz naroda (otac mu je bio džambas – trgovac konjima) a koji je svoj prilično zaostali rodni kraj želeo da ekonomski ojača izgradnjom te železničke linije.
Poznat po tome što je otvorio veze sa komunističkom Kinom 1972, Tanaka je, međutim, morao da podnese ostavku, kada ga je do tada malo poznati novinar Takaši Taćibana razotkrio i objavio malverzacije oko otkupa zemljišta za izgradnju ove linije, koja je koštala 6,3 miliarde dolara.
Tanaka je odavno zaboravljen, mlade generacije ga ne znaju, ali je voz stvarno doprineo ekonomskom usponu čitavog planinskog područja uz Japansko more, gde se, osim privrede, razvio turizam.
Dabl deker “Maks” će prestati da saobraća 1. oktobra, pa je mnogo građana Tokija koji dolaze na perone, na kojima kompozicija pristaje, da se provozaju pokretnim stepenicama, neophodnim da se uđe u voz i da se, uz obavezno fotografisanje, oproste od ove veoma popularne linije.
Peroni na centralnoj stanici Tokio ovih dana su opsednuti građanima, koji, naoko povučeni, umeju da budu veoma sentimentalni. Svugde po stanici su izlepljeni plakati koji objavljuju “rastanak” sa popularnim vozom, a na posterima piše i “Hvala ti Maks”, kao da je voz živo biće.
Japanci od svega umeju da naprave atrakciju, pa se masovno traže rezervacije za putovanja, iako nije doba praznika, predviđene su specijalne svečanosti i zabavni susreti, a, naravno, ima i suvenira i igračaka za decu.
Pokretne stepenice su “uvezane” u posebni ukrasni papir i trake, a posetioci sa pažnjom razgledaju delove stepenica, koji su ručno rađeni, jer su to jedine železničke pokretne stepenice na sprat u Japanu. Voz je iz serije E-4, tehnički je već prevaziđen, ali Japancima sve može (kada se lepo upakuje) da bude interesantno.