Piše: Dejan Razić
( odlomak iz knjige “Zen budizam )
Prenošenje zen budizma u Japan nije bio pasivan proces. Stvaralačka japanska asimilacija i samostalan razvoj japanskog zen budizma počeli su još u periodu Kamakura, da bi dostigli vrhunac za vreme perioda Muromaći. Centri najznačajnijih kulturnih i umetničkih dostignuća bili su hramovi sekte Rinzai u Kjotu i Kamakuri. Što se tiče čisto religiozne sadržine, u sekti Rinzai nije bilo izrazitih inovacija i adaptacija.
SVEŠTENIK DOGEN
Jedino Dogen, osnivač sekte Soto, uspeo je da utisne japanski genije i stvaralačku moć na tradiciju kineskog zen budizma. Više nego ijedna druga religiozna ličnost u japanskoj istoriji, zenistički učitelj Dogen (1200–1253) izazvao je pažnju i divljenje od svog doba do današnjih dana. Filosofi crpu nadahnuće iz „neuporedive dubine njegovih misli”, koje „ukazuju na put savremene filosofije”. On se smatra jedinstvenom ličnošću, poteklom iz samog srca japanske kulture.
Dogen je bio iz porodice dvorskog plemstva, ali je oca izgubio u drugoj godini života, a majku u sedmoj. Ipak je odgojen u aristokratskoj porodici starijeg brata svoje majke. Rano se zamonašio, u trinaestoj godini života. U budističkom manastiru sekte Tendai na planini Hiei posvetio se izučavanju svetih spisa. Ubrzo se suočio sa uznemiravajućim i na izgled nerešivim problemom: „I egzoterične i ezoterične doktrine govore o prvobitnoj Budinoj prirodi svih čulnih bića. Ako je to tako, zašto onda svi Bude i bodisatve žude za prosvetljenjem i odaju se asketskom uvežbavanju?”
Dogen je otišao sa tim problemom kod čuvenog monaha Koina (1145–1216), starešine hrama Midera, sekte Tendai, na jezeru Biva u blizini Kjota. Koin je bio uboko religiozan čovek koji je neumorno tragao za istinom. Pod stare dane je spalio sve svoje spise iz mlađih dana i, odbacivši složene rasprave sekte Tendai, okrenuo se jednostavnoj veri u Amidu. Koin je uputio Dogena Eisaiju, koji je, po povratku iz Kine, uvodio nov način prosvetljenja putem neposrene intuicije. Tako je Dogen sreo Eisaija.
U to vreme je Dogen stupio u hram Kenin i priključio se školi Mjozena, koji je nasledio Eisaija kao starešina hrama. Iako je ostvario prisne odnose sa Mjozenom, njegovo religiozno traganje još nije bilo zadovoljeno. Stoga su obojica 1223. godine krenuli u Kinu. U Kini se Dogen upoznao sa mnogim sektama i školama kineskog budizma i došao u dodir sa mnogim čuvenim zenističkim učiteljima. Ali od najvećeg uticaja na njega bio je učitelj Žu Ćing (1163–1268), koji je živeo aktivnim, radenim životom pod stare dane i bio strogi asketa. Bio je jednostavan i nepretenciozan, klonio se počasti i držao po strani od carskog dvora, posvećujući se jedino podučavanju svojih učenika monaha.
Nasuprot praksi ostalih budističkih hodočasnika koji su odlazili iz Japana u Kinu, Dogen se vratio u Japan 1227. potpuno praznoruk, bez novih sutri, bez ikakvog čina, bez svetih likova. Nije imao namere da osnuje novu sektu, već je želeo da posveti svoj život ostvarenju prave Darme putem meditacije. Tako je napisao svoju prvu raspravu, Opšte učenje za upražnjavanje zazena.
Njegovo veliko deloje Riznica znanja u vezi sa pravom Darmom. Njegova se slava raširila po celom Japanu. Međutim, sudbina mu nije dodelila dug život. Umro je u 53. godini života od bolesti pluća. Dogenov život bio je pomračen tužnom svešću o prolaznosti svega. On je tražio utehu u prirodi, i znao je kako da izrazi čisto, sveobuhvatno osećanje i saosećanje sa prirodom i na kineskom i na japanskom jeziku. Dve pesme na japanskom, koje je napisao nakratko pred smrt, odišu tim duhom. Priroda, mada podložna promeni i smrti, divna je čak i u raspadanju, pošto preobražava duh. Poput rose, sve i čovek izumiru, a ipak se u rosi koja se isparava odsijava um kao mesec.
Te pesme rastanka od života glase: Na listu i travki očekujući jutarnje sunce, rosa se brzo topi. Ne žuri se, o jesenji vetre koji haraš u poljima. – – – Sa čim da uporedim svet i život čoveka? Ah, senka meseca, kad dodirne u kapi rose kljun barske ptice.
Tako se završio kratak ali sadržajan život Dogena.
Sledeći redovi sadrže suštinu njegove mudrosti o životu i njegova uputstva ljudima: Ovo je lak način da se postane Buda: Ne stvarati razna zla, ne držati se grčevito života i smrti, imati duboko saosećanje za sva čulna bića, poštovati uzvišene i saosećati sa nižima, ne mrzeti ništa, ne želeti ništa, ne razmišljati ni o čemu – to je ono što ja nazivam Budom. Ne tražite ništa više!
108 PUTEVA DO PROSVETLJENJA
Od Dogenovih mnogobrojnih dela, verovatno je najznačajnije njegovo uputstvo o sto i osam puteva do prosvetljenja, koje je ostavio učenicima zena: „Kada su bodisatvu Hu Minga upitali koji su sto i osam puteva ka prosvetljenju, on je rekao: Ispravna vera je prvi put, jer ona održava nepokolebiv um. ,Čist um je drugi put, jer on je neokaljan. ,Radost je treći put, jer je ona ishod smirenog uma. ,Želja za istinom je četvrti put, jer ona unapređuje čist um. ,Ispravno ponašanje je peti put, jer je ono ishod čistih fizičkih radnji, govora, i misli. ,Čisti govor je šesti put, jer on oslobađa um od četiri zle oblasti, pakla, gladnih duhova, životinja, i asura. ,Čista misao je sedmi put, jer ona razgoni pohlepu, bes i neznanje. ,Držanje Bude na umu je osmi put, jer kontemplacija o Budi je čist čin. ,Držanje Zakona Darme na umu je deveti put, jer i to je čist čin. ,Držanje bratstva monaha na umu je deseti put, jer to garantuje ostvarenje Puta. ,Držanje ponuda na umu je jedanaesti put, jer takve ponude daju se bez očekivanja ikakve nagrade. ,Držanje pravila i pouka na umu je dvanaesti put, jer one otelotvoruju zakletve bodisatve. ,Držanje nebesa na umu je trinaesti put, jer iz toga potiče kosmički um. ,Čovekoljublje je četrnaesti put, jer ono čini sve ljude dobrim. ,Otklanjanje patnje je petnaesti put, jer to štiti čulna bića od povrede. ,Biti srećan je šesnaesti put, jer to eliminiše svaku nesreću. ,Nesebičnost je sedamnaesti put, jer nestajanje ega gasi svih pet želja. ,Prolaznost je osamnaesti put, jer svest o prolaznosti izlaže na videlo želje ovog sveta. ,Razmišljanje o patnji je devetnaesti put, jer ono gasi sve zle želje. ,Razmišljanje o neegu je dvadeseti put, jer ono eliminiše vezivanje za svoj ego. Razmišljanje o smirenosti je dvadeset prvi put, jer ono država smiren um. ,Stid je dvadeset drugi put, jer on unapređuje smiren um. ,Stidljivost je dvadeset treći put, jer ona gasi spoljna zla. ,Iskrenost je dvadeset četvrti put, jer ona ne vara ni nebeska ni ljudska bića. ,Istinitost je dvadeset peti put, jer ona sprečava samozavaravanje. ,Ponašanje u skladu sa Zakonom Darme je dvadeset šesti put, jer takvo ponašanje je u skladu sa istinom. ,Nalaženje utočišta u Tri blaga je dvadeset sedmi put, jer to pročišćava tri zle oblasti, pakla, gladnih duhova i životinja. ,Zahvalnost je dvadeset osmi put, jer ona unapređuje dobrotu. ,Uzvraćanje ljubaznosti je dvadeset deveti put, jer se time ne varaju drugi. ,Nevaranje sebe je trideseti put, jer to sprečava samohvalisanje. ,Dobročinstvo u ime svih bića je trideset prvi put, jer to sprečava klevetanje drugih. ,Uvežbavanje Zakona Darme je trideset drugi put, jer to je u skladu sa istinom. ,Biti svestan vremena je trideset treći put, jer to sprečava brbljanje. ,Obuzdavanje ponosa je trideset četvrti put, jer to razvija mudrost. ,Odsustvo zlonamernog uma je trideset peti put, jer to štiti i sebe i druge. ,Sloboda od pogrešnog razumevanja je trideset šesti put, jer to sprečava pobuđivanje sumnje. ,Vera i razumevanje u Budino učenje su trideset sedmi put, jer su one osnova za ostvarivanje prosvetljenja. ,Razmišljanje o nečistoti je trideset osmi put, jer se time gase želje i žudnje. ,Prijateljstvo je trideset deveti put, jer ono sprečava odavanje gnevu. ,Znanje istine je četrdeseti put, jer ono sprečava oduzimanje života. ,Sleđenje Zakona Darme je četrdeset prvi put, jer to znači tragati za istinom. ,Ljubav prema Zakonu Darme je četrdeset drugi put, jer ona osigurava ostvarenje tog zakona. ,Želja da se sluša Zakon Darme je četrdeset treći put, jer se time otkriva pravo stanje svih stvari. ,Ispravno pripremno učenje je četrdeset četvrti put, jer to podrazumeva ispravno uvežbavanje. ,Shvatanje da je ego privremeno jedinstvo pet agregata je četrdeset peti put, jer to otklanja sumnje u Zakon Darme. ,Otklanjanje uzroka zabluda je četrdeset šesti put, jer to osigurava ostvarenje prosvetljenja. ,Nevezivanje za osećanja ni ogorčenosti niti ljubavi prema drugima jeste četrdeset sedmi put, jer se time unapređuje jedinstvo ta dva osećanja. ,Shvatanje ili uviđanje da je patnja rezultat privremenog jedinstva pet agregata jeste četrdeset osmi put, jer to otkriva pravu prirodu raznih muka. ,Shvatanje odvojenog postojanja četiri elementa je četr- deset deveti put, jer to eliminiše pogrešno mišljenje da sve stvari imaju ujedinjenu i nezavisnu prirodu. ,Uviđanje pravog stanja stvari je pedeseti put, jer to otkriva pravu prirodu prosvetljenja. ,Uviđanje da ne postoji ni rađanje i umiranje je pedeset prvi put, jer se time ostvaruje prosvetljenje. ,Svesnost nečistoće tela je pedeset drugi put, jer sve stvari manifestuju prosvetljenje. ,Svesnost da su sva osećanja patnja je pedeset treći put, jer to eliminiše sva zabludela osećanja. ,Uviđanje prolaznosti uma je pedeset četvrti put, jer se time shvata iluzivna priroda uma. ,Shvatanje nesupstancijalnosti svih stvari je pedeset peti put, jer to izražava savršenu mudrost. ,Četiri vrste ispravnog nastojanja je pedeset šesti put, jer se time eliminiše sve zlo i unapređuje svako dobro. ,Četiri osnovne natprirodne moći je pedeset sedmi put, jer se time unapređuje fleksibilnost tela i uma. ,Vera u Tri blaga je pedeset osmi put, jer to sprečava verovanje u nebudistička učenja. ,Prilježno uvežbavanje Puta je pedeset deveti put, jer to unapređuje ostvarenje sve mudrosti. ,Držanje Budinog učenja na umu je šezdeseti put, jer je to osnova svakog dobrog ponašanja. ,Samai je šezdeset prvi put, jer ona omogućava da se sve stvari vide onakve kakve jesu. ,Moć vere je šezdeset treći put, jer je ona superiornija od moći raznih đavola. ,Moć priljeznog uvežbavanja je šezdeset četvrti put, jer ona sprečava labavost. ,Moć promišljenosti je šezdeset peti put, jer ona unapređuje nezavisan duh. ,Moć samadi je šezdeset šesti put, jer ona gasi sve zabludele misli. ,Moć mudrosti je šezdeset sedmi put, jer ona eliminiše dva ekstremna mišljenja. ,Mudrost promišljenosti je šezdeset osmi put, jer ona omogućava spoznanje prirode svih stvari. ,Mudrost Zakona Darme je šezdeset deveti put, jer ona osvetljava sve stvari. ,Mudrost prilježnog uvežbavanja je sedamdeseti put, jer ona omogućava da se sazna istina. ,Mudrost sreće je sedamdeset prvi put, jer ona omogućava da se saznaju svi oblici samadi. ,Mudrost odmaranja je sedamdeset drugi put, jer ona dozvoljava slobodu akcije. ,Mudrost samadi je sedamdeset treći put, jer se njome eliminiše jednakost svih stvari. ,Mudrost nevezivanja je sedamdeset četvrti put, jer se njome eliminiše vezanost za sve pojave. ,Ispravno razumevanje Zakona Darme je sedamdeset peti put, jer se time osigurava ostvarenje prosvetljenja. Ispravno razmišljanje je sedamdeset šesti put, jer se time uklanjaju i diskriminišuće i nediskriminišuće misli. ,Ispravan govor je sedamdeset sedmi put, jer se time eliminiše vezivanje za nazive, zvuke i reči. ,Ispravan način života je sedamdeset osmi put, jer se time odstranjaju sva zla dela. ,Ispravna akcija je sedamdeset deveti put, jer to vodi ka drugoj obali prosvetljenja. ,Ispravno sećanje je osamdeseti put, jer je ono iznad dualističkog razmišljanja. ,Ispravan samadi je osamdeset prvi put, jer to unapređuje smiren um. ,Budaum ili prosvetljeni um je osamdeset drugi put, jer se tako održavaju Tri blaga. ,Oslanjanje na mahajanističko učenje je osamdeset treći put, jer se time sprečava zavisnost od hinajanističkog učenja. ,Istinito verovanje je osamdeset četvrti put, jer ono osigurava ostvarenje najvišeg savršenog Zakona Darme. ,Unapređenje dobra je osamdeset peti put, jer to ubrzava ostvarenje svakog dobra. ,Paramita ponuda je osamdeset šesti put, jer to unapređuje pojavu, iz trenutka u trenutak, trideset dva razlikujuća znaka Bude, ukrašava svet prosvetljenja i spasava čulna bića od pohlepe. ,Paramita održavanje pravila i pouka je osamdeset sedmi put, jer to eliminiše teškoće koje zla dela prouzrokuju i sprečava čulna bića da krše pravila i zanemaruju poruke. ,Paramita istrajnosti je osamdeset osmi put, jer ona spasava čulna bića od besa, ponosa, laskanja, ismevanja i frivolnosti. ,Paramita prilježnog uvežbavanja je osamdeset deveti put, jer ona osigurava ostvarenje svakog dobra i sprečava čulna bića od popuštanja i labavljenja u uvežbavanju. ,Paramita samadi je devedeseti put, jer ona ubrzava ostvarenje svih oblika samadi i natprirodnih moći i unapređuje smirenost u ljudskim bićima. ,Paramita mudrosti je devedeset prvi put, jer ona spasava čulna bića od neznanja i vezivanja. ,Pripremna učenja su devedeset drugi put, jer ona omogućavaju čulnim bićima da shvate istinu prema svo- jim pojedinačnim sposobnostima. ,Četiri načina vođenja čulnih bića ka prosvetljenju su devedeset treći put, jer ona omogućavaju da sva čulna bića ostvare prosvetljenje i za sebe i za ostale. ,Učenje čulnih bića je devedeset četvrti put, jer to sprečava sleđenje ličnih zadovoljstava i unapređuje interesovanje za podučavanje drugih. ,Prihvatanje pravog Zakona je devedeset peti put, jer to eliminiše sve zablude čulnih bića. ,Sakupljanje zasluga je devedeset šesti put, jer time se ide u korist svih čulnih bića. ,Uvežbavanje samadi je devedeset sedmi put, jer se time ubrzava ostvarenje deset moći bodisatve. ,Smirenost je devedeset osmi put, jer ona otelotvoruje prosvetljenje tatagate. ,Mudrost je devedeset deveti put, jer ona omogućava da se shvati suština svih stvari. ,Slobodno podučavanje Zakona Darme je stoti put, jer to pojašnjava suštinu Zakona. ,Uvežbavanje otelotvorenja istine je sto prvi put, jer to pojašnjava suštinu Bude. ,Dostizanje moći koja obuhvata sve u jednom je sto drugi put, jer se time održava učenje svih Buda. ,Dostizanje moći da se podučava Zakon Darme slobodno jeste sto treći put, jer se time donosi radost svim čulnim bićima. ,Delanje samo u skladu sa Zakonom Darme je sto četvrti put, jer to je u skladu sa istinom. ,Uviđanje da su sve stvari iznad rađanja i umiranja jeste sto peti put, jer to osigurava buduće ostvarenje budastva. ,Stanje u kojem su rezultati uvežbavanja Puta neminovni jeste sto šesti put, jer to uključuje učenje svih Buda iz prošlosti. Napredovanje na raznim stepenima bodisatvastva je sto sedmi put, jer to ubrzava ritual koji označava to napredo- vanje, kao i ostvarenje sve mudrosti. ,Najviši stepen bodisatvastva je sto osmi put, jer to osigurava stupanje u mnoštvo i ostvarenje prosvetljenja.
Pošto je dovršio svoje objašnjenje, bodisatva Hu Ming je završio svoj govor svima okupljenima rekavši: ,Nebeska bića! Treba da vam je jasno da sam vam ja sada prikazao sto osam puteva ka prosvetljenju. Stalno ih držite na umu, jer ti se putevi ne smeju zaboraviti.’ ”
Dogen dalje objašnjava da je bodisatva Hu Ming, u stvari, ime dato Budi Šakjamuniju kada je on živeo na nebu Tusita kao bodisatva najvišeg stepena dostignuća. Ovih sto osam puteva je prvi nabrojao Li Fuma u svom delu Tijenšeng Guangdenglu.
Dogen je ujedno uveo i praksu zazen ili meditacije u sedećem stavu. U za zenu je našao ostvarenje i ispunjenje svih zakona budističkog učenja. Tu praksu zenisti smatraju povratkom čistoj tradiciji Bude i svih patrijarha. Danas se zazen praktikuje u Japanu na isti način kao u Dogenovo vreme.
Mada je i posle Dogena bilo velikih učitelja, nijedan nije prevazišao Dogenov značaj.