Prve naočare u Japan doneo je Sveti Franja oko 1551. godine ( Francisco Xavier 1506-1552), samo godinu dana pre sopstvene smrti. Ksavijer je bio član Društva Isusovog (jezuita), koji je u Japan stigao prvi put 1549. predvodeći grupu portugalskih i španskih misionara, koji su u Japanu za kratko vreme preobratili u hrišćanstvo nekoliko stotina hiljada Japanaca, među kojima i neke feudalce. Sveti Franja je Japance smatrao najprijemčivijim hrišćanstvu od svih drugih žitelja Azije.
Naočare su bile deo poklona, koje je Sveti Franja uručio Jošitaki Oućiju, lokalnom feudalcu na ostrvu Kjušju. Naočare su u svojim torbama imali i drugi misionari, jer su se očigledno pokazale kao interesantan poklon u drugim azijskim zemljama, koje su, malo po malo, osvajali jezuitski misionari.Kažemo osvajali, jer su oni posle propagiranja hrišćanstva otvarali put trgovcima, a onda su za njima dolazili i vojnici. Sveti Franja je nameravao da poseti i druge feudalce i samog šoguna, vojnog vladara Japana, ali nije uspeo, jer je Japan tada bio zahvaćen surovim građanskim ratom.
Međutim, u budističkom hramu Daisenin u Kjotu postoji par naočara bez drški, napravljenih tako da se oslanjaju samo o nos, za koje se tvrdi da su pripadale osmom po redu šogunu koji se zvao Jošimasa Ašikaga (1436-1490), što znači da potiču još iz 15. veka, vek ranije nego što ih je doneo Sveti Franja. O tome u hramu nema nikakvog pisanog traga, osim usmene tradicije, da ih je posle prvog vlasnika koristio i dvanaesti po redu šogun Jošiharu Ašikaga (1511-1550). To bi značilo da su naočare stigle u Japan odmah posle svoje evropske premijere, jer, kako piše u atlasu izdavača Pulea iz 1978, prve naočare u Evropi napravljene su u 15. veku.
Posle ovih, najstarije naočare u Japanu ( dva para ) čuvaju se u muzeju šoguna Iejasua Tokugave (1542-1616), koji ih je dobio 1611. od izaslanika vicekralja Meksika, kao znak zahvalnosti za pomoć meksičkom brodu koji je na obalama Japana doživeo brodolom. Drugi neki podaci govore o naočarima donetim u Japan 1551. godine.
Proizvodnja naočara u Japanu, međutim, datira mnogo kasnije sredinom 17. veka, kada su se prvo nazivale AITAI, a kasnije se odomaćila i sada popularna reč MEGANE. U knjizi “Devet priča iz Nagasakija” Đokena Nišikave piše da je proizvodnju naočara inicirao Jahei Hamada trgovac, posle boravka na Tajvanu, a da ih je prvi napravio Tokići Ikušima, koga je angažovao Hamada. Stakla su prvo pravljena od različitih materijala, dok se nije prešlo na prirodni kvarc. Prvi crtež radnje koja prodaje naočare objavljen je u knjizi “Vrapci iz Kjota” objavljenoj 1665. godine, a te naočare nisu imale okvire, koji su došli nešto kasnije. Tvrdi se, čak, da su Japanci bili prvi koji su izmislili neku vrstu mosta između okvira naočara, koji se oslanjao na nos. Pošto u Aziji ljudi nemaju tako izražene noseve, oni su sigurno imali mnogo problema pokušavajući da naočare zadrže pred očima.
Crtež naočara koji vidimo napravio je jedan od najčuvenijih japanskih slikara svih vremena Utamaro Kitagava ( 喜多川 歌麿;) ( 1753 – 1806 ), umetnik koji je slikao stilom UKIJOE. UKIJOE znači “prizori nestalnog sveta” a odnosi se na grafike u boji, otiskivane sa drvenih kalupa u Edou ( danas Tokio ) sedištu šoguna, koji je već u 17. veku imao preko million stanovnika. Svakodnevne zabave u pozorištima kabuki, kao i borilištima za rvanje sumo, zahtevali su ilustracije, koje su mogle da se brzo štampaju i pozovu publiku velikog grada.
Utamaro je bio jedan od slikara koji je uticao na evropske impresioniste svojim crtežom, upotrebom boja, ali i smislom za perspektivu. Posebno je bio poznat po slikama mladih lepih žena iz sveta zabave velikog grada Edoa.
U okviru naočara ispisan je tekst 教訓親の目鑑 正直者] (きょうくんおやのめがね しょうじきもの) što, slobodno prevedeno, znači: “Roditeljska lekcija uz poomoć naočara – iskrenost”.
Na originalnoj grafici, devojka pokušava da oko članka desne ruke veže konac, kako bi se setila obećanja data dragoj osobi ( verovatno muškarcu ). Kada se ova slika komentariše šire, komentatori toga doba objašnjavaju da su žene i devojke 17. i 18. veka bile veoma zainteresovane za astrologiju, proročanstva i druge površne zabave, tako da Utamaro, slikajući ovu devojku, želi da podvuče njenu iskrenost, nasleđenu vaspitanjem od roditelja. Kasnije je Utamaro nasklikao mnogo drugih devojaka, koje su, svaka, imale naočare kao neku vrstu karakterističnog ukrasa.
