Piše: Dragan Milenković
Japan je zemlja jednostavnih ali strogih pravila, koja poštuju svi. Zbog te činjenice zemlja sa 127 miliona stanovnika može da funkcioniše, bez mnogo smetnji i problema.
I Japan je zemlja čistih računa.
Nikada vam se neće dogoditi da vam na kasi u nekoj prodavnici u Japanu kažu: “Izvinite, nemamo da vam vratimo jedan jen (otprilike vrednost kao 1 dinar), niti će prihvatiti da vam daju robu za koju niste stavili tačnu sumu na kasu. U Japanu nema napojnice, niko je ne nudi, a niko je i ne prima. Ako ostavite više novca kada plaćate neki račun, trčaće za vama koliko treba, da bi vam višak vratili. U Japanu svi podrazumevaju da zaposleni treba da budu plaćeni za svoj rad, pa ne misle da neko još treba da im dodaje bilo koju sumu novca. Zato japanski turisti imaju problema kada putuju, jer ne znaju da daju napojnicu – ne žele da uvrede onoga kome je daju, niti žele da daju previše.
U Japanu se ugovori poštuju i obe strane odredbe ugovora treba da ispunjavaju – a za neispunjavanje postoje stroge kazne – ali i javne osude. Baš na to je mislio japanski fudbaler Takuma Asano, koji je nedavno jednostrano raskinuo ugovor sa Fudbalskim klubom Partizan i vratio se u Japan. Objavio je kratko: „Imam osećaj da me u klubu nisu poštovali“.
Asano je disciplinovano ispunjavao odredbe ugovora koji je potpisao – igrao je predano, i nije tražio nikakav poseban tretman. O njemu se nije čulo ništa loše, čak naprotiv, što znači da je i sa te strane doprinosio ugledu kluba. U odnosu na naše inostrane fudbalske zvezde, on je bio neprimetan. Za njega nije bio vezan nikakav skandal, delovao je skromno i neupadljivo, a bio je neumoran i davao golove, što treba da je cilj svakog napadača. Asano je skoro polovinu golova u svojoj profesionalnoj karijeri dao baš za Partizan. Kada je imao priliku, davao je golove i za reprezentaciju Japana i učestvovao u poslednjoj pobedi, kada je nedavno tim Japana pobedio Mongoliju sa 14:0. Japan nema dugu istoriju fudbala, ali Japanci su brzo naučili da je cilj fudbalske igre davanje golova. Što Srbiji odavno fali.
Japan je i zemlja izvinjenja. Kada neko napravi grešku, on će vam se izvinjavati i klanjati do zemlje. Asanu su isplate kasnile, a očigledno niko ga u klubu nikada verovatno nije pozvao da mu se izvini za kašnjenje, da mu objasni razloge i nagovesti rok kada će to biti učinjeno. Umesto toga, klub je, od igrača do rukovodstva, na Asanoa bacio i drvlje i kamenje kada je otišao, ne pokušavajući da razume kako on razmišlja i šta ga u odnosu kluba prema njemu boli. Izvinjenje, pa čak i javno, u Japanu je veoma često, jer, ako pogreše, Japanci javno priznaju svoje greške.
Asanovim odlaskom nisu samo izgubili ljubitelji fudbala u Srbiji, već i svi mi, koje fudbal možda ne interesuje toliko, ali shvatamo njegov značaj. Svedok sam koliko se imidž Srbije u Japanu poboljšao od kako je Asano počeo da igra u Partizanu, jer fudbal je u toj zemlji sada veoma popularan. I staro i mlado prati gde je ko od njihovih ljubimaca i, zbog Asanoa, gajili su dodatne simpatije prema Srbiji.
Nedavno je na čelo Fudbalske reprezentacije Srbije došao Dragan Stojković Piksi, a sa sobom je doveo i japanskog stručnjaka – kondicionog trenera Kacuhitoa Kinošija, koji je sigurno dao svoj doprinos uspehu u poslednjim utakmicama kvalifikacija. U jednom intervjuu Kinoši je izrazio entuzijazam kada je novi posao u pitanju. Kako će se on osećati kada čuje da u srpskom fudbalu ne poštuju ugovore?
Takođe, nedavno je u Novom Sadu potpisan ugovor sa kompanijom Nitek za izgradnju prve njihove fabrike u Srbiji. Nitek je firma koja pravi proizvode budućnosti, sa čistim tehnologijama, a od preko 100 000 zaposlenih samo 2 000 su u Japanu. Svi ostali su u inostranstvu. Kako će se osećati ljudi iz Niteka, kada još dok fabrika nije počela da se gradi, čuju da u Srbiji ne poštuju ugovore. Ne samo njima, nego i među drugim japanskim kompanijama, koje su zbog dolaska Niteka u Srbiju možda počele da razmišljaju da dođu kod nas. U Poljskoj ima preko 100 japanskih fabrika, a u Srbiji samo nekoliko. I ne samo u Srbiji – nema ih mnogo ni u drugim državama bivše Jugoslavije. A za to postoji jedan razlog.
Pre više od tri decenije slovenačkom IMV-u, koji je proizvodio francuski automobil Reno, istekao je ugovor sa Francuzima, pa su počeli pregovore sa japanskim Suzukijem. Pregovori su bili pri samom kraju, predsednik Suzukija seo je u avion da u Novom Mestu potpiše predugovor, kad ga je, dok je čekao avion za Ljubljanu u Beču, stigla vest da je IMV ipak obnovio ugovor sa Francuzima. Ljut, vratio se u Japan, sazvao sve kolege direktore proizvođača automobila u Japanu i rekao im: „Ne idite u Jugoslaviju. Oni ne poštuju dogovore!“
To nas je ( a malo i rat i sankcije ) koštalo decenija japanskog nepoverenja. Možda ovo deluje kao preterivanje, voleo bih da nisam u pravu, ali se bojim da je nešto što je moglo da se reši jednim izvinjenjem i ( tvrde u Partizanu – ne tako velikom neisplaćenom sumom novca ) može da preraste u problem sa dugoročnim konsekvencama. Možda to nije više samo problem Partizana i Asanoa ( eventualno suđenje kluba I sada već bivšeg igrača bi samo dodalo još ulja na vatru ), možda to može da bude problem svih nas. Naravno, ako nam je do međunarodnog ugleda stalo. A nadam se da jeste.