Piše: Minja Zeljković
Helo Kiti (Hello Kitty ハロー・キテ) je fenomen koji je stvoren u Japanu, osvojio je svet u jednom trenutku 1974. i traje i dalje, mada bi bilo neobično da slatka mačkasta devojčica i dalje bude devojčica sa punih 46 godina. Ovaj karakter stvoren je u Japanu (kreirala ga je Juko Šimizu) , u zemlji koja je stvorila animaciju i zauvek promenila filmsku industriju svojim anime filmovima.
Znam, nekima od vas će biti čudno kada kažem devojčica, zato što većina smatra da je Helo Kiti ustvari mačka. Nije. Njeno pravo ime je ustvari Kitty White (キティ・ホワイト) Japanci ovo čitaju kao Kiti Hovaito – Bela Kiti, a jedan od dokaza da je Helo Kiti devojčica je to što u filmovima i stripovima ona ima svoju mačku, kao kućnog ljubimca.
Sve ovo vam, ustvari, pišem kao uvod u glavnu temu, a to je da je Helo Kiti jedan od tipičnih ličnosti (karaktera) animea (filmovi ili animirani crtani filmovi) koji svoje karaktere prave po novom japanskom idealu lepote, koji se naziva KAVAII.
Kavaii je japanska reč koja znači slatko (slatko po izgledu, ne slatko kao ukus hrane). Kavaii se koristi u svakoj situaciji. Bilo da vide slatko kuče, kad im je neka devojka slatka, ili, pak, kad je način na koji nešto radite „sladak“.
Slično je možda i u drugim savremenim kulturama, ali u japanskoj kulturi slatkoća je ideal lepote. Devojke u Japanu bi, na primer, više volele da ih nazovete slatkim, nego lepim. One žude za belom kožom, za što većim očima i očima kakve imaju žene u Evropi i na Zapadu.
U Japanu čak postoje i „photo booth“ sobe, kabine slične onima kakve su svugde u svetu, u koje uđete i fotografišete se. Ali u Japanu su ove sobe napravljene tako da vam uvećaju oči, pa onda stvarno izgledate kao da ste anime lik. Ove photo booth sobe su jako popularne i svi u Japanu misle da ste preslatki kad se slikate u njima.
Kavaii je simpatična kultura koja se odnosi na bilo šta šarmantno, slatko, detinjasto ili naivno. Estetika, između ostalog, uključuje igračke, filmove, zabavu, hranu, odeću i izgled. U prodavnicama raznovrsne robe, možete naići veliki broj kavaii proizvoda – od plastične olovke sa simpatičnim anime likovima, šljokicama, perlicama, do odeće, obuće.
Iako sam tri godine živela u Japanu, nikada mi nije bilo jasno čemu cela opsesija oko fenomena kavaii, čak i kod odraslih. Skoro svaki utisak ili osećanje koje imaju, oni preuveličavaju. Kada je reč o nečemu „slatkom“, reakcije su obično vrištanje i prenaglašeno smejanje i kikotanje.
Takođe nešto što je meni, kao ženskoj osobi odrasloj u Srbiji, bilo čudno jeste da devojke u Japanu bilo kad jedu ili pogotovo kada se smeju, stavljaju ruku preko usta i sakrivaju taj osmeh i zube. Kad sam počela da to primećujem, počela sam da više obraćam pažnju i, verovali ili ne, za te tri godine ni jedanput nisam videla pravi osmeh jedne Japanke. Jako mi je bilo žao i to je verovatno jedna stvar na koju se nisam navikla i mogu slobodno reći da je nisam prihvatila.
Osećanja, koja na taj način pokazuju, za mene nikada nisu bila iskrena i više se nije videlo kada je neko stvarno srećan ili iznenađen, ili se samo pretvara. Čak ne znam ni da li su oni ponekad svesni svojih osećanja, pošto za sve što rade imaju istu reakciju. Bilo za sladoled koji neočekivano dobiju u menzi, ili kad ih posle godinu dana iznenadno poseti najbolja drugarica iz druge države…
Kavaii je koncept napravljen po nekoj šemi kao za bebe – čini ga poseban skup fizičkih karakteristika, poput velike glave i očiju, okruglog lica i bucmastih roze obraza, koji treba da izgledaju simpatično. Žene za njih kao da postaju simpatične, ako se vrate svom dečijem identitetu – i fizički i psihički.
Japan je u tu svoju kavaii „bebe šemu“ uključio i mnoge svoje proizvode i na taj način proizvod učinio privlačnim svima. Svi vole bilo šta što je kavaii, samim tim će i više novca potrošiti na tu robu.
Mislim da je kavaii sindrom najviše rasprostranjen kod srednjoškolaca. Živela sam toliko dugo sa njima, toliko da mogu da potvrdim da su devojke dve različite osobe kad su same i kad su u okruženju dečaka. One vole da se pretvaraju, a oni vole kavaii devojke… To dovodi do toga da je ideal lepote u Japanu biti kavaii. Muškarci „padaju“ na detinjastu devojku i onu koja je „hazukašii“ (stidljiva), zbog čega nekada devojke ne mogu da se opuste i budu svoje.
U nekim situacijama to kavaii oblačenje i predstavljanje postaje bukvalno nenormalno, pa dolazi do situacija u kojima su sve devojke apsolutno iste. Način na koji vežu kosu, stvari i odeća koju oblače, pa čak i njihovo ponašanje. One se potpuno transformišu u neku uplašenu, slatku malu devojčicu, čak iako imaju 20 ili više godina.
Ne postoji osoba koja ne zna za kavaii fenomen, za anime i za kavaii Japanke i njihovu odeću. Možemo se složiti da je Japan uradio nešto neverovatno i od jedne sitnice napravio bogatstvo na svakom polju, uveo novu kulturu i što je najbitnije, promenio način života mladih.
