RTS 2 ponedeljak 20. jul 23.00
Kurosava je ovaj film snimio 1961. napisavši scenario zajedno sa dvojicom saradnika Rjuzom Kikušimom i Hideom Ogunijem, prema priči koju je sam napisao na osnovu nekoliko američkih filmova i romana. Radnja se događa 1860. godine, poslednjih godina vladavine šoguna u Japanu, u vreme teških kriza u japanskom društvu i opadanja ugleda samuraja kao klase.
Lutajući samuraj – ronin ( igra ga Toširo Mifune ) svraća u selo, gde od bračnog para čuje kako je njihov sin jedinac otišao sa imanja, koje treba da nasledi od njih, i pridružio se grupi nitkova koji služe dvojicu lokalnih moćnika ogrezlih u kriminal u obližnjem gradiću.
Samuraj onda stiže u grad, gde mu vlasnik lokalne krčme Gonđi priča o situaciji u gradu i savetuje ga da odmah ode iz grada. Dvojica moćnika, koji se bave otimačinom i kriminalom, Ušitora i Seibei se bore između sebe za prevlast. Ušitora je u početku bio desna ruka Seibeiu, ali, kada je ovaj odlučio da vođstvo bande preda sinu, Ušitora formira sostvenu bandu.
Seibei drži u šaci gradonačelnika ( trgovca svilom ) Tazaemona, a Ušitora se udružio sa proizvođačem sakea Tokuemonom, koga je proglasio za novog gradonačelnika. Umesto da se uplaši od te zamršene situacije, samuraj odluči da ostane u gradu.
Ronin prvo ubije trojicu Ušitorinih ljudi i tako ubedi slabijeg Seibeija da ga angažuje kao telohranitelja. Kad ga Seibei pita kako se zove, on kaže: Kuvabatake Sanđuro (桑畑三十郎), prezime i ime koji su mu pali na pamet. Kuvabatake znači drvored dudova, a Sanđuro “tridesetogodišnjak”, ili čak možda “trideseto dete u porodici”.
Seibei odluči da angažuje Sanđuroa, ali ovaj čuje kako se Seibeova žena priprema da ga ubije posle bitke sa Ušitorinim ljudima, kako mu ne bi platili obećanu najamninu. Zbog toga Sanđuro povede u napad Seibeijeve ljude, ali na pola puta odustane, ostavljajući ih na cedilu. U tom trenutku u grad stiže šogunov izaslanik, zbog čega se obe bande povuku i privremeno odustaju od borbe.
Izaslanika pozivaju da hitno ode u susedni grad, jer se tamo dogodilo ubistvo, a Sanđuro saznaje da je Ušitora organizovao ubistvo, kako bi uzbunio izaslanika. Sanđuro uspe da uhvati dvojicu ubica, preda ih Seibeiju, a onda Ušitoru ubedi da je Seibei sve to organizovao. Sanđuro dobija novac od obojice, a oni se razmahnu, vršeći otmice i razmenjujući taoce među sobom.
Onda Sanđuro čuje o sudbini Nui, žene lokalnog seljaka, koju je Ušitora “dobio” kao ulog za kockarsku partiju, Sanđuro ubije čuvare, koji drže Nui pod kontrolom, spaja je sa mužem, a Ušitori kaže da je sve to uradio Seibei. Rat gangster se rasplamsava, ali oni ipak saznaju da je Sanđuro umešan, iznenade ga, prebiju i muče ga da saznaju gde je Nui nestala.
Dok se Ušitora priprema za konačni obračun sa Seibeijem, Sanđuro uspe da pobegne, a pomaže mu Gonđi, koji ga prenese u mrtvačkom sanduku i sakrije ga u mali hram na groblju. Za to vreme je Seibei izgubio bitku i pobijeni su njegovi ljudi. Sanđuro u skrovištu sve vreme trenira bacanje noža, gađajući suvi list koji vetar nosi po sobici hrama.
Sanđuro izlazi na glavnu ulicu i sukobljava se sa Ušitorinim ljudima, među kojima je i jedan sa revolverom. Menjajući ritam hoda, kao čuveni samuraj Musaši, Sanđuro zbunjuje protivnike i uspeva da ih sve pobije. Poštedeo je samo mladića iz sela i šalje ga natrag roditeljima. Grad se najzad smiruje.
Toširo Mifune je u ovom filmu odigrao jednu od svojih najspektakularnijih uloga, upečatljiv je i Tacuja Nakadai, kao njegov protivnik, a tu je i Takaši Šimura kao proizvođač sakea, i Isuzu Jamada u jednoj od ženskih uloga. Posle velikog uspeha ovog filma, Kurosava je iduće godine snimio “Sanđuro”, neku vrstu nastavka avantura lutajućeg samuraja, isto tako spekatkularnog kada su borbe samuraja u pitanju. “Jošinbo” i “Sanđuro” su verovatno najspektakularniji Kurosavini filmovi u njegovo “crno-belo doba”.
“Jođinbo” je zaradio 2,4 miliona dolara, a pošto je Serđo Leone snimio bukvalnu kopiju film “Za šaku dolara”, dodatni novac je zarađen na sudu, jer je kompanija Toho tužila Serđa Leonea, zbog toga što je bukvalno iskopirao priču, a nije platio prava za to. “Za šaku dolara” je kasnio čak tri godine zbog ovog suđenja. U svakom slučaju, taj film je proslavio Klinta Istvuda, a nastavio je da zarađuje novac na festivalima i da dobija nagrade. Toširo Mifune je proglašen za najboljeg glumca 22. Filmskog festivala u Veneciji, uz mnoge domaće nagrade i priznanja.
Film je postao poznat i po izvanrednoj muzici Masaru Satoa, ali i po tome što je Kurosava javno kritikovao Mifunea što je “razmažen” i kasni na snimanja. Otada, Mifune je uvek bio našminkan, odeven i sprema svakog dana snimanja u 06.00 ujutro. Ovaj film je kasnije uticao na mnoge režisere u Japanu i inostranstvu, tako da postoji jedan veoma dugi spisak filmova koji su pretrpeli direktan uticaj filma “Jođinbo” Akire Kurosave.
Trajanje: 110 minuta