Piše: Nevena Mirković
Japanorama ima novog saradnika, Nevenu Mirković (25) profesorku engleskog jezika iz Velikog Gradišta. Nevena radi kao onlajn predavač engleskog jezika sa učenicima i studentima iz više zemalja, a ovde nam prenosi svoja iskustva sa učenicima i studentima iz Japana.
Kao predavač u jednoj onlajn japanskoj školi stranih jezika, izuzetno sam ponosna na svoje učenike jer su jako vredni i svakodnevno željni da nauče engleski jezik što je moguće bolje.
Sve je počelo pre dve godine kada sam diplomirala engleski jezik i književnost. Oduvek sam želela da radim kao predavač, ali, pošto sam od rođenja slepa, znala sam da mi neće biti tako lako da radim u školi. Tražeći način da dobijem učenike, upoznala sam devojku koja dugo godina radi u onlajn japanskoj školi kao pomoćnik predavačima.Tada nisam ni sanjala da ću jednog dana biti deo takvog kolektiva.
Kada me je pitala da li želim da se oprobam u ovakvoj vrsti posla, moram priznati da sam vođena iskustvom sa kineskim onlajn školama, strahovala da se prijavim, jer sam verovala da će me poslodavci odbiti zbog hendikepa. Zahvaljujući podršci svoje porodice , kao i podršci svoje prijateljice, odlučila sam da se prijavim za posao.
Na samom intervjuu zaposleni su me ohrabrili rečima podrške, a naročito time što se nisu osvrtali na moj hendikep, već na karakteristike moje ličnosti u radu sa ljudima i prvenstveno na moje znanje engleskog jezika. Posle par časova sa zaposlenima škole, dobila sam posao i učenike.
Moram priznati da sam tokom prvog časa bila jako nervozna jer sam istovremeno želela da pomognem učenici i da joj se dopadnem, ali sam se i plašila njene reakcije kad sazna da sam slepa. Kada sam tu informaciju podelila sa njom, uputila mi je osmeh i izrazila zadovoljstvo što je baš mene odabrala.
“If you are blind, you are not fingerless. I see you can use computers very well, and your English is great, so I am more than happy to study with you,” rekla je.
Njene reči su me podstakle da budem još ljubaznija prema učenicima i da dam sve od sebe da budu zadovoljni mojim uslugama, a, zahvaljujući naprednoj tehnologiji, pomoću čitača ekrana, mogu čitati većinu materijala koje učenici žele.
Časovi su se nizali, a ja sam sve više uživala sa svakim od svojih učenika. Japanci su generalno stidljivi da kažu svoje mišljenje o raznim temama, ali sam za stidljive našla rešenje da vežbaju komunikaciju na času tako što sam ih pitala razne stvari o njihovom načinu života i kulturi, jer sam shvatila da uživaju pričajući o tome.
Moji prvi časovi u školi bili su ocenjeni peticama od strane učenika, što mi je bio podstrek da nastavim da im pomažem. Treba istaći i činjenicu da zbog nedostatka vida ne mogu raditi materijale koji u sebi sadrže ilustracije.
Škola upisuje učenike različitog uzrasta. Oni biraju predavače, a najjači utisak na mene ostavljaju japanska deca koja, iako su mala, pokazuju da su veliki ljudi time što posle mog objašnjenja da sa njima ne mogu raditi ilustracije , bez problema prelaze na nešto što i ja mogu pratiti, a oni koji imaju bolje veštine jezika žele da mi opišu svaku ilustraciju.
Time i ja dosta stvari naučim od njih, od kojih su najvažnije empatija i plemenitost. Neverovatno je da su Japanci veoma zainteresovani za srpsku kulturu, i uvek me obraduju učenici koji me ljubazno pozovu da posetim Japan, a istu želju imaju i oni , da posete moju zemlju i upoznaju mene u realnom životu.
Iako smo kilometrima daleko, na časovima se osećam kao da sedimo jedan pored drugog. Njihova pozitivna energija mi daje snagu da ostvarim što više časova i upoznam što više učenika.
Pored učenika iz Japana, škola nudi usluge učenicima iz Južne Koreje, Kine i sa Tajvana. Najbrojniji su Japanci koji su i najvredniji, a priznajem da najviše uživam na časovima sa njima. Osećaj koji imam dok držim časove Japancima ne može se opisati rečima, jer to zaista treba doživeti. Oni su dokaz da humanost ne poznaje granice, i da,kroz različitosti, možemo mnogo naučiti jedni od drugih.
Radujem se svakom času sa njima jer im nisam samo profesor, postajem im i prijatelj, pa čak i psiholog, jer mi pričaju o svojim nedoumicama, strahovima i željama.
Velika mi je želja da u bliskoj budućnosti posetim Japan, jer svakog dana iznova otkrivam jedinstvenost ovog naroda, kao i snagu njihove dobrote.