Piše: Alma Okađima
13.april u Tokiju.
Japan je 7.aprila objavio vanredno stanje u 7 gradova i prefektura, među njima je i Tokio, u kojima se broj zaraženih povećavao.
Posle mnogo sunčanih i toplih dana ,danas je hladno i pada kiša. Kod kuće je lepo i toplo. Ništa nam ne fali, imamo krov nad glavom, toplu vodu i struju, dovoljno hrane i čistu pitku vodu pa mi je ponekad čudno što se mnogi žale da imaju stres što su im muževi kod kuće ,što su deca nervozna…
Sada su se pojavili i takozvani “korona razvodi”, jer većina bračnih parova nije nikad provodila toliko vremena zajedno .
“Zatvaranje” Tokija,uopšte nije ni blizu tako strogo kao što je u mnogim gradovima Evrope i kod nas.
Mi nemamo ni policijski čas, ni zabrane izlazaka za starije i decu .Nema naplaćivanja kazni i moglo bi se reći da je japanski karantin više samovoljno zatvaranje nego neka naredba.
U čemu se to nama promenio život ovde? Od marta meseca, kad se pojavio prvi broj zaraženih od korona virusa, Japanci su zatvorili škole i otkazali sva velika događanja u kulturi i sportu.
Moj institut, gde držim kurs, je isto odgodio časove, a intenzivni kurs, koji je trebalo da počne 7.aprila u Ministarstvu inostranih poslova, je takođe odgođen do 7.maja. Iako su svi profesori predlagali, pa čak i probali on line nastavu, ,Japanci nisu bili voljni da to urade. Razlog za to stvarno ne znam i nije mi normalno da deca nemaju školu skoro 80 dana. Jednostavno ,to za sada ne funkcioniše ovde.
Sem škola, zatvoreni su bioskopi, pozorišta, teretane, klubovi, a preko vikenda i većina robnih kuća i tržnih centara.
Otvorene su sve samoposluge, apoteke i restorani, iako mnogi ljudi hranu poručuju ili kupuju i nose kući.
Japanci slušaju i poštuju odluke svoje vlade. Njima je dovoljno da se na televiziji pojavi gradonačelnica Tokija, Koike Juriko i kaže da ako ne treba da izlaze ,da ostanu kod kuće , i da smanje viđanja za 80 procenata.
Moj muž radi na japanskoj televiziji i bili su u sred snimanja nove drame, gde im je ostalo samo dva dana da završe, ali, po odluci vlade da se do 7.maja sve obustavi, i oni su obustavili snimanja.
Neki, koji ne mogu da rade od kuće i moraju da putuju vozovima, idu tri puta nedeljno na posao, a ostala dva dana rade od kuće i rotiraju se.
Samoposluge su dobro snabdevene i rade normalno, niko ne kupuje više nego što treba, čak ima i toalet papira i sredstava za dezinfekciju.
Jedino čega još nema dovoljno i prave se redovi,- su maske za jednokratnu upotrebu.
Premijer Japana ,Abe Šinzo je obećao poslati svakom domaćinstvu po dve maske od gaze, koje se mogu prati i ponovo koristiti. Bilo mi je veoma smešno i to što su Japanci koji inače ne znaju da se šale, niti pričaju viceve, počeli da se šale pa se na internetu pojavila slika poznatog crtića “Sazae san” (priča o jednoj tipičnoj japanskoj porodici koja broji 7članova u jednoj kući sa mačkom. Sazae-san je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, kao najduže prikazivani anime ,čak od 1969.god .)
Zatim su Japanci politiku njihovog premijera Abea, koja se zove Abenomiks, preokrenuli u Abenomask (!).
Na današnji dan je u Tokiju bilo 169 novih zaraženih slučajeva, a u celom Japanu oko 6000. Broj umrlih je 130.
Na populaciju od 126 miliona stanovnika, ili 14miliona koliko ima Tokio, to nisu jako velike brojke.
Mislim da pored japanske vlade i odluka, japanski mentalitet i vaspitanje igraju veliku ulogu.
Prvo,,svi nose maske, bez obzira da li su bolesni ili ne! Čak je maska postala i modni detalj. Drugo, ne dodiruju se niti se rukuju ! Pogotovo ne na javnim mestima i veoma retko ćete videti mlade parove da se ljube na ulici.
Zatim, oni drže razdaljinu od sagovornika (jer su stidljivi) i ne pričaju puno, što je u normalnom vremenu jako čudno, ali u doba korone nas možda i spašava.
Kako je broj kreveta u bolnici već popunio kapacitete, Japanci će ustupiti hotele gde će biti prihvaćeni lakše oboleli pacijenti.
Do sada se japanski zdravstveni sistem pokazao funkcionalan i brz, bez obzira što su vodili diskusije da su u genetičkom istraživanju i pravljenju testova ,mnogo zaostaliji od ostalih razvijenih zemalja.