ZANIMLJIVOSTI

TOJOTIN AUTO KORONA – PRE VIRUSA KORONA

Đorđe Sugaris – Autoslavia


Da je ovo sasvim obično proleće i da je stanje redovno, prva asocijacija na naziv Korona (Corona) verovatno bi bila pivo. Nažalost, situacija nije takva i virus COVID-19 je ono što svima prvo padne na pamet kada čuju ovu reč.

Bilo da je prva asocijacija pivo ili virus, sigurno je da će se najmanji broj onih setiti jedne japanske limuzine više srednje klase, koja se zvala Tojota Korona (Toyota Corona). Da, daleke 1957. godine, Tojota je na tržište Japana izbacila model Korona (Corona). Ovaj naziv nije izabran slučajno, jer je Korona bio jedan od prvih automobila za izvozna tržišta.

Davno pre nego što je meksičko pivo stiglo u svetske klubove i opasni virus zagospodario pretragama Google-a, Tojota Korona bila je vesnik japanske industrijske revolucije i najava kasnije japanske dominacije na svetskom tržištu automobila.

Naziv Korona (Corona) pozajmljen je iz latinskog i označava krunu, a prva Korona bila je naslednik modela Kraun (Crown) koji je od 1955. godine pravljen ekskluzivno za japansko tržište.

Putevi koji vode modele Kraun i Korona razgranati su širom pacifičkog dela Azije i Okeanije, prvih tržišta na kojim je Tojota gradila svoj uticaj, ali su ovi automobili takođe stizali i u Evropu.

Prva Tojota Korona (Toyota Corona) nosila je oznaku T10 i bila je malena limuzina okruglih linija sa motorom skromne snage od 33 konja, ali je bila revolucionarna po tome što je prva imala monokok šasiju, baš kao svi moderni automobili današnjice.

Sledeća generacija Korone narasla je u odnosu na prethodnicu i za sobom je povukla Fordove uticaje, kako britanske Anglije (Anglia 105E), tako i velikog američkog Tanderbirda (Thunderbird).

I na sajtu POLOVNI AUTOMOBILI do skoro se prodavala jedna Tojota Korona treće generacije, čekajući novog vlasnika koji će joj udahnuti novi život. Ovaj automobil debitovao je u septembru 1964. godine, tačno mesec dana pred otvaranje Olimpijskih igara u Tokiju.

Preporod Japana i njegovo približavanje ostatku sveta osetili su se i na trećoj generaciji Korone.

Naime, za dizajn ovog automobila zaslužan je Batista Farina, osnivač dizajnerske kuće Pininfarina. Dizajn je ipak potpisala Tojota, ali je Farina nadgledao ceo proces i pomagao japanskim kolegama da dođu do konačnog izgleda ovog automobila.

Tojota Korona je tako bila prilično uticajan automobil u Japanu, budući da je vođena Tojotinim primerom Mazda upotrebila isti recept i angažovala legendarnog Đorđeta Đuđara pri dizajnu modela 1500 Luce. Sa današnje distance, slobodno možemo kazati da su upravo ova dva automobila najsvetliji primeri japanske vizije porodične limuzine šezdesetih godina.

Posebna zanimljivost vezana za Koronu treće generacije je ta što je osim kao limuzina ona predstavljena i kao atraktivni hardtop kupe, ali i karavan i pikap. Pod jednim imenom i platformom, Tojota je tako obuhvatila širi spektar tržišta i nastavila svoj prodor u porodice širom sveta.

U septembru 1968. godine, na tržištu se pojavila još jedna Korona (Corona Mark II). Dizajnerski, ona je bila veoma slična običnoj Koroni, ali je bila veća i bolje opremljena.

Kasnije verzije Tojote Korone vodile su se sličnom filozofijom kao i pomenuta Korona druge generacije, a uglavnom su bile rezervisane za tržišta južne hemisfere. Toyota Corona Mark II proizvodila se kroz četiri generacije, a od 1984. postala je samo Mark II. Sa druge strane, regularna Korona je izdržala deset generacija, a ime se 2002. ugasilo u Južnoj Americi.

Kao i životni vek Tojote Korone, i korona virus će proći. Za pivo nismo toliko sigurni, ali nadamo se da ono neće nestati. Do tada, čuvajte svoje bližnje i sebe i trudite se da učinite sve što je potrebno da sprečite dalje širenje zaraze.

(Izvor POLOVNI AUTOMOBILI)