SPORT, ZABAVA

ŽENE U JAPANU – STOP ISPRED RINGA

Žene u Japanu afirmisane su na svim poslovima, od obrazovanja do politike, ali za njih još postoje zabranjena mesta. Ring za sumo i golf klubovi. Jedna energična žena godinama je pokušavala da razbije te snažne ograde, ali, na kraju nije uspela.

U Japanu se šest puta tokom godine održavaju turniri u tradicionalnom rvanju sumou. Ogromni rvači bore se za poene i titule, a mediji prate događaje koji se odvijaju pored, ali i oko ringa. Pre dve decenije, pored dnevnog izveštavanja o borbama u sumou, novinari su svakodnevno pokušavali da saznaju i kakvu će odluku Sumo savez Japana doneti kada je u pitanju predavanje nagrada u gradu Osaka na kraju turnira 24. marta 1999.

Naime, uz veliki broj sportskih zvaničnika, koji na kraju turnira treba da se popnu na ring od utabane gline i najboljim rvačima predaju trofeje, našla se bila i jedna žena, a pravila sumoa, stara najmanje sedam vekova, ženama od početka zabranjuju da ringu uopšte priđu, a kamoli da se na njega popnu.

Žena oko koje su se lomila koplja najviših sumo zvaničnika zvala se Fusae Ota i bila je gradonačelnik drugog po veličini japanskog grada Osake, u kome se martovski turnir uvek tradicionalno održava, a, opet, po tradiciji, gradonačelnik treba da preda jednu od glavnih nagrada.

Fusae Ota (1951) je iz porodice političara, žena od karijere započete u Ministarstvu privrede, koja je na mesto gradonačelnika velikog trgovačkog grada od desetak miliona stanovnika došla 1998. godine. Čim se približilo proleće 1999.godine, gospođa Ota pisala je Sumo savezu Japana i izjavila da kao gradonačelnik želi da se na martovskom turniru popne na ring i lično preda nagrade. Dok se čekalo na odluku Sumo saveza, stanovništvo Japana se podelilo na one koji navijaju za energičnu ženu i za one koji žele da sačuvaju tradiciju.

Sumo je veština koja se u početku upražnjavala samo u hramovima stare mnogobožačke vere šinto, a jedna od legendi kaže da početak sumoa leži u borbi bogova ogromnih dimenzija oko vlasti nad japanskim ostrvima. Krov iznad sumo ringa je kopija starog hrama, rituali, mnogi detalji na rvačima takođe su preuzeti od religije šinto, a sam ring, koji se pravi od posebne gline, smatra se svetim mestom, nešto kao oltar u pravoslavnoj crkvi. Na njega u dugoj istoriji sumoa, do sada nije stupila nijedna žena, a sumo za žene, koji je pre nekoliko godina osnovan, Sumo savez Japana nije hteo ni da prizna, niti ring za ženski sumo priznaju kao sveto mesto. Na sumo ring penjao se car, da lično čestita borcima, ali nikada i carica.

Žene u Japanu dobile su pravo glasa relativno kasno, 1945. godine, zakonom koji su poraženim Japancima izdiktirali pobednici Amerikanci. Otada, traje borba za emancipaciju koja u početku nije išla lako, pa je i sada česta praksa da su žene za iste poslove uglavnom manje plaćene nego muškarci, da se u kompanijama smatra normalnim da, ako u odelenju ima žena, one treba da kuvaju čaj za sve, a , takođe, smatra se isto tako normalnim da zaposlena žena u drugom stanju treba da da otkaz i da se posveti gajenju deteta.

Žene su ipak uspele da se malo pomalo infiltriraju u obrazovanje, da konkurišu muškarcima u mnogim poslovima, pa i da uđu u politiku. Jedan od najuticajnijih japanskih političara bila je svojevremena predsednica Socijalističke partije Japana Takako Doi, među najglasnijim poslanicima u parlamentu bila je poslanik Konzervativne partije Kage Ogi, a ništa manje nisu bile agresivne i upadljive ranija ministarka pošta i telekomunikacija Seiko Noda i ministarka inostranih poslova ( ćerka nekadašnjeg premijera ) Makiko Tanaka. Žena ima svugde u politici, u nauci, velikim kompanijama, žene su vidimo gradonačelnici, direktori, rukovodioci, a jedna žena, Fumiko Taoka, godinama je bila na čelu najvećeg klana gangstera jakuza “Jamagući gumi”, na kome je na opšte čuđenje nasledila svog muža.

Pravi preokret u stavovima prema ženama nastao je ustvari 1985. godine, kada je broj zaposlenih žena (15.180.000) prešao broj domaćica (15.160.000). Tada su i Japanci shvatili da žene neminovno izlaze iz kuhinje i da se bez njih neće moći. “Svetih mesta”, na koja ne puštaju žene, kao što je ring za sumo, ipak još ima u Japanu. Jedno od njih su i golf klubovi sa tradicijom, u koje po pravilu ne puštaju žene. Pre više godina elitni golf klub u Tokiju priredio je veliki turnir za diplomate i političare, na koji je bila pozvana i cela japanska vlada. Na vratima, međutim, zaustavili su ministarku Majumi Morijama i ni protesti samog premijera nisu pomogli. Ministarka je ostala u gledalištu. Tako je, nažalost bilo i sa gradonačelnicom Osake. Iako je odslužila i drugi mandat, nikada nije se popela na ring za sumo.