Japan je bio saveznik Srbije u Velikom ratu, a iz te zemlje je od 1915. do 1918. godine srpskoj vojsci na Krfu i kasnije Solunu, tokom sve te tri godine, stizala pomoć iz Tokija. To ne bi trebalo zaboraviti ovih godina, kada se na kraju stoprve godišnjice završetka Prvog svetskog rata, zahvalnošću odužujemo i saveznicima.
Akciju za prikupljanje pomoći ugroženoj srpskoj vojsci, koja se povlačila preko Albanije, 1915. godine u Tokiju je započeo Srbin Dušan Todorović, profesor ruskog jezika na jednom tokijskom univerzitetu, a kasnije je formiran Komitet za pomoć Srbiji, koji je predvodila princeza Nabešima, pripadnica japanske Carske kuće. Dokumenta o tome postoje u Arhivu Srbije, ali i u japanskim arhivima.
Dušan Todorović je iz Srbije u 19. godini života otišao u Petrograd, gde je doktorirao fiziku i matematiku, a tu je upoznao svoju suprugu Jekaterinu, rusku muzičarku, apsolventkinju bečkog konzervatorijuma. Njih dvoje su u Tokio stigli 1909, na poziv japanske vlade da Dušan predaje ruski jezik na Vojnoj akademiji u Tokiju. Todorović je svojim vedrim i prijatnim duhom vrlo brzo osvojio Japance, a u tome mu je pomagala Jekaterina, koja je postala izuzetno popularna u tokijskim muzičkim krugovima, ali i u visokom društvu.
Japan je, kao saveznik, aplaudirao pobedama Srbije 1914, ali, kada je srpska vojska počela da popušta pod zajedničkim nemačko-austrijskom ofanzivom 1915, Dušan Todorović je počeo sa svojom akcijom deljenja letaka, držanja predavanja, davanja izjava i intervjua listovima, ali i direktnim pozivima Japancima da pomognu njegov narod u nevolji.
Kada je formiran i Komitet za pomoć Srbiji, sredstva su počela da se sakupljaju mnogo brže. Prikupljeno je „mnogo miliona zlatnih dinara“, a ceo japanski narod učestvovao je u sakupljanju priloga. Jedan japanski brodovlasnik je bez naknade prevezao bezbrojne sanduke lekova, zavoja, odeće, hrane i druge pomoći i otpremio ih preko Engleske u Evropu. Materijalom koji je stizao iz Japana snabdevena je prvo srpska škola u Eksu na jugu Francuske i kasnije opremljena prva srpska bolnica na Solunskom frontu, „Vojna bolnica Regenta Aleksandra“.
Dušan Todorović je brinuo i o austrijskim vojnicima, Srbima, zarobljenim u Sibiru, a sa suprugom Jekaterinom sedeo je u kolima Srbije u velikoj paradi pobede priređenoj u japanskom lučkom gradu Jokohami ( pored Tokija) koja je priređena na kraju Velikog rata 2018. godine.
O srpskoj herojskoj borbi protiv mnogo jačih vojnih sila Austrougarske i Nemačke japanski novinari pisali su često, a postoji i anegdota o susretu jednog od tih novinara, ranije ratnih izveštača, koji se upoznao u Pragu posle samog završetka rata, sa hrvatskim piscem Miroslavom Krležom. Slučajno se našavši za istim stolom u jednoj praškoj pivnici, Japanac je pitao Krležu odakle je, a ovaj nije odmah mogao da mu objasni koja je to država koja je upravo formirana ( SHS – Država Srba, Hrvata i Slovenaca ). Japanac je jedno vreme razmišljao, a onda se lupio po čelu i rekao: „Znam, znam, to je Srbija, svi su čuli za moćnu srpsku artiljeriju“. Krleža je, kažu, ne baš srećan zbog ovog komentara, ispio svoje pivo i odmah otišao.