EKONOMIJA

PRIMAT INTELEKTA U INDUSTRIJSKOM DRUŠTVU BUDUĆNOSTI

Tokom poslednje decenije, tehnologija je pretrpela velike promene zbog uvođenja logike ,,sistema” te izgleda predodređena daljim promenama osamdesetih godina, a potom još više. Oko 1940. godine, izvesne invencije — plastika, sintetička vlakna, elektronski računar, nuklearno gorivo i polusprovodnici — bile su već primenjene sa uspehom. Od 1960. godine do danas nije bilo ni jedne invencije ili otkrića slične vrednosti, niti se tako nešto predviđa za osamdesete ili kasnije godine. Aktuelni industrijski razvoj nije bio dostignut putem invencija ili otkrića već putem primene i mudre kombinacije postojećih tehnologija u drugim sektorima. Doći će dan u kome će tehnološka reprodukcija biti izazvana novim „sistemskim“ artikolacijama u zamenu za nevezane transformacije koje se manifestuju u izolovanim tehnološkim inovacijama.

Dok je dosad, u najrazvijenijim zemljama, kao model industrijskog razvoja smatran individualni razvoj fabrika osnivanih na konceptu „izvora energije“, sad se, međutim, registruje fenomen koji teži stvaranju „funkcionalnih industrija“ osnovanih na sistemima koji dopuštaju racionalizaciju pojedinih proizvoda po već određenim modelima ili formulama. Funkcionalna industrija, više od zadovoljenja individualnih ili socijalnih potreba, ima za cilj otkrivanje i analiziranje faktora ljudskog života. Uloga industrije je na taj način prebačena od obrade proizvoda do obrade sistema, i predviđa se da će se industrijska aktivnost koncentrisati na stvaranje mreže sistema. Pošto proizvodi, kao i privatne ili državne fabrike iz kojih izlaze, postaju sve kompleksniji, u budućnosti će se oni morati tretirati kao sistem i moraće se takođe istražiti najprikladniji način upotrebe. Na primer, razvoj sistema kao što su obrazovanje, sanitarna pomoć, urbanizacija, informacije, transport, prostor, ambijentalne opasnosti, očuvanje morskog dna — predstavljaju neke od važnih problema koji su analizirani i u kojima je zabeležen gradualni progres.

FROG (Future research operation), organ Japanskog tehno-ekonomskog društva je komitet eksponenata industrije koji su ujedinjeni da bi izučavali budućnost. Kao član te komisije, autor ovog članka je sintetizovao diskusije razvijene prošle godine, imajući na taj način mogućnost da ocenjuje punu važnost koncepta ,,integracije“ sistema. Sličnu ocenu argumenta dao je drugi organ Društva, Future Industry Survey Team.

U budućnosti, tehnologije će prevazići svoje granice i biće inkorporirane u mreže raznih sektora izvan svog specifičnog polja. Zato će ,,sistemi soft tehnologije“, koji sistematizuju informacije, doseći prvorazredno mesto u društvu budučnosti: neće se ograničiti samo na sektor telekomunikacija ili sistema proizvodnje, već će se proširiti na sektore obrazovanja, sanitarne pomoći borbe protiv kriminala, futurologije. Soft tehnologija će biti smatrana najboljim sredstvom naučnog izučavanja sistema. Inače, ove tehnologije, budući da su povezane sa predviđanjem, planiranjem, ispitivanjem sistema operativne analize i istraživanja, omogućiće nam da formulišemo predviđanja sa visokim procentom verovatnoće, da izradimo zaista efikasne tipove planiranja i da u potpunosti ocenimo značaj eksperimenata. Rezultat, dobijen razvojem soft tehnologije biće potvrđen izvanrednim porastom tehnologija informacija, uključujući telekomunikacije i terminalni porast elektronskih računara.

Oil tanks stand at a refinery in the Shunan industrial complex in Shunan, Yamaguchi Prefecture, Japan, on Monday, July 20, 2015. Japan’s exports increased the most in five months in June, boosted by growth in automobile and electronic parts. Photographer: Kiyoshi Ota/Bloomberg

Do sada, industrijsko društvo je prisustvovalo razvoju i ekspanziji (u nezavisnom obliku) metalurgije, motora na interno sagorevanje i generatora termičke energije koji su, nezavisno jedan od drugog, doprineli dolasku tehnologije gigantskih dimenzija. Pa ipak, transformacija društva budućnosti neće biti regulisana ovim odvojenim i nezavisnim tehnološkim sistemima, već novim tehnološkim sistemom — to jest soft tehnologijom — koji će predstavljati prevazilaženje aktuelnih stadija i koji će u industriji imati ulogu od primarnog značaja. Novi tehnološki sistem će biti osnova za formiranje jednog ,,organskog sistema” realizovanog putem selekcije i ujedinjenja različitih elemenata ili modula, koji će sadržati socijalni, ekonomski, kulturni i spiritualni aspekt društva. Taj organski sistem će postati nukleus pluralističkog društva. Istovremeno, sa prelazom od „tehnologije proizvodnje” na „tehnologiju za informaciju“, „tehnologije intelekta“ će na najznačajnijim sektorima zameniti tehnologije osnovane na mašinama, tako da će se predominantna tehnologija transformisati iz hard u soft. Za tu operaciju biće upotrebljen soft tehnološki sistem, sposoban da horizontalno sistematizuje informacije, putem povezivanja bezbroj raznih sektora.

Na osnovu raznih znakova opaža se da poslovni ljudi danas osećaju veliku nelagodnost. U tehnološkim sektorima to može biti posledica aktuelnog prelaza tehnologija iz hard u soft. Da bi profesionalno opstali u društvu budućnosti, poslovni ljudi će morati biti obdareni sa dva kvaliteta, nazvanim ,In’s”, to jest kvalitetima „interdisciplinarnosti” i „intuicije”. Prvi je suštinski kvalitet za obradu sistema, dok je drugi sposobnost donošenja odluka unutar sistema.

U SAD se posebno insistiralo na značaju novog koncepta „tehnološke partecipacije“, ti argumenti su izazvali veliki interes i u Japanu. Socijalna tenzija je dosegla najviše tačke u SAD. Ambijentalno zagađenje, javno zdravlje, hippies, crnački problem i droge su osnovni elementi talasa nasilja koji su poslednjih godina naneli velike štete društvu.

Taj fenomen je učinio neophodnom „socijalnu procenu“ tehnologija i stavio u prvi plan značaj tehnologije u industriji i društvu. To su problemi koji će biti svojstveni svim naprednim zemljama u budućhosti.

Jasno je da je koncept „tehnološke procene“ od fundamentalnog značaja za zdrav razvoj socijalnog sistеma, i upravo je to cilj, primarni cilj tehnologije u pluralističkom društvu.

Članak je pisan oko 1970. godine, a objavljen je kod nas u specijalnom izdanju časopisa “Delo” iz januara 1973. u kome su tekstove pisali Dragoš Kalajić, Kišo Kurokava, Daisecu Teitaro Suzuki, Aleksandar Lončar, Jukio Mišima i Rolan Bart.

Pre nekoliko godina svi ovi tekstovi objavljeni su u knjizi “Japan je blizu”.

Noboru Makino (1921 – 2007) – Japanski tehnolog, pronalazač, profesor organizacije proizvodnje i poslovanja, futurolog. Svoje teorije praktično dokazivao radom u najvećim japanskim korporacijama, kao što je „Micubiši“. Autor mnogih knjiga, prevedenih na Zapadu.