HRANA

JAPANSKA HRANA – PRESNO ILI PEČENO

Ako putujete u Japan i razmišljate o tome kako ćete prihvatiti tamošnju hranu, mnogi od vas će prvo pomisliti na suši, presnu ribu, račiće ili druge plodove mora na kiselkastom kuvanom pirinču. Kao i mnoge druge ribarske nacije ( ali i one koje su hranu pribavljale lovom životinja ), Japanci su u prošlosti jeli mnogo presne hrane. Vatra je pronađena prilično kasno, pa kuvanje i pečenje nije dolazilo u obzir.

I danas u Japanu ima mnogo presne hrane, verovatno mnogo više nego u drugim nacijama, jer Japanci pod pojmom sveže često podrazumevaju „presno i sveže“, jer ako presna hrana nije sveža, to se odmah oseti – i po ukusu i po mirisu. Uz suši, tu je sašimi ( presna tanko sečena riba, račići ili drugi plodovi mora, servirani sa ljutim vasabijem ( vrsta rena), soja sosom i povrćem ) i mnogo drugih presnih đakonija. Neodvojivi deo nekih japanskih jela ( kao sukijaki naprimer ) je presno jaje, u koje se umaču komadi pečenog mesa i povrća.

Ali, autor ovog teksta je još kao dete izbegavao presne stvari ( i prženo jaje moralo je da bude baš dobro isprženo ), pa je, kao rezultat toga, u Japanu uvek tražio pečena i kuvana jela. U početku je bilo teško, naročito ako ne znate jezik, ali, malo pomalo to je postajalo sve lakše. Od mnogo hiljada ideograma često je bilo dovoljno da naučite samo jedan 焼 (čita se „jaki“, što znači „pečeno“ ).

Kao prvu ljubav među hranom u Japanu zabeležio sam „jakitori“ 焼き鳥, što bukvalno znači „pečena ptica“, ali Japanci, kad je u pitanju hrana, pod „ptica“ podrazumevaju „piletina“. Jakitori su neverovatno ukusni ražnjići, na kojima su nanizani komadi pilećeg mesa, ali i pilećih iznutrica, pre pečenja utopljenih u soja sos, a kada se ispeku, prosto se tope u istima. Još su ukusniji kada se zalivaju pivom.

Kad sam naučio taj ideogram, onda je sve već išlo lakše, jer u Japanu velikim natpisima jela koja nude uvek žele da privuku goste. Tako sam zavoleo i „jakiniku“ ( pečeno meso na roštilju na korejski način ), „okonomijaki“ ( svojevrsne palačinke sa ribom, morskim plodovima, povrćem ) – okonomijaki znači bukvalno „peći po ukusu“, jer nadev za palačinke birate sami, ili bukvalno pečete ono što vam se nađe u kući ili kuhinji.

Jedno od najpoznatijih jela iz Japana je „sukijaki“ ( takođe znači „peći ono što vam se sviđa“ ), jelo koje se priprema na roštilju ili zagrejanoj metalnoj ploči ( meso, povrće, koje se, kad se ispeče, rekli smo, umače u presno jaje ). Sredinom 20. veka u svetu je bila popularna pesma koju su u SAD preveli sa SUKIJAKI, a kod nas, gde se takođe pevala, SUKIJAKI je postalo ime devojke koja živi u Nagasakiju. Pesma se, hajde da i to kažemo“ ustvari zove HODAJMO DIGNUTE GLAVE ( ue o muite aruko – na japanskom ).

U Japanu roštilje možete da vidite na svakom koraku i na njima se stalno nešto peče. Najviše je ulične hrane koja se priprema na roštilju ili na zagrejanoj metalnoj ploči, a veliki broj tih jela u svom nazivu ima reč „jaki“ – što znači, kako rekosmo, „pečeno“.

Postoji, naprimer, veoma popularno jelo „jakisoba“, pečene-pržene rezance od heljdinog brašna ( soba – heljda ). Čak se i za kineske valjuške koje se u Japanu nazivaju „gjoza“ ( „đaozi“ u Kini ) , koje se ili kuvaju ili peku, kad se ispeku, kaže „jaki gjoza“ – pečene valjuške. Ali, imamo i kolače koji se peku, neka vrsta „bakinog kolača“ pravljenog u raznim oblicima, koji se na japanskom zove „ningjo jaki“ – pečena lutka. Jer su kolači ponekad u obliku lutke.

Da rezimiramo. Ako ne volite presno i niste obožavalac sušija, slobodno samo naučite reč „jaki“ ( pečeno) i ideogram koji ga označava焼,i uživaćete u japanskoj hrani.

Ali, zapamtite, japanski jezik je pun homonima ( reči koje isto zvuče, ali imaju različita značenja ), pa, ako samo zapamtite reč „jaki“ , a ne naučite ideogram, možete da pogrešite i u restoranu naručite „jakimoći“ – što ustvari i nije jelo, iako postoji jelo od pirinča koje se naziva „moći“. Jakimoći ustvari znači „ljubomora“.