ZANIMLJIVOSTI

PORODICA IZ JAPANA PROVELA USKRS U SRPSKOM SELU

Bračni par iz Japana sa dva sina izabrao je da tokom svoje prve posete ovom delu sveta dođe baš u Srbiju

Bračni par iz Japana sa dva sina osnovca, koji nikada nisu bili u Evropi, izabrali su da tokom svoje prve posete ovom delu sveta dođu baš u Srbiju, pa otputuju u pomoravsko seoce Jošanički Prnjavor i to na Vaskrs.

Porodicu Fuđimaru, koju čine Kazu, njegova supruga Ikumi i dva sina Ito (9) i Cumugi (11) za svečanom trpezom ugostili su deda Milosav i baka Slavna, te njihovi sin, ćerka i unuci, koji su iz gradova gde žive za praznik došli u selo.

– Hristos voskrese – rekla je Ikumi domaćinima.

Vaistinu voskrese – otpozdravilo je u glas sedam duša i tada je nestalo treme i kod domaćina i kod Japanaca, prvih koji su ikada gazili zemlju u Jošaničkom Prnjavoru kraj Jagodine.

Zbog čega su japanski turisti izabrali Srbiju i pomoravsko selo “uklješteno” između dva brda, sa tek desetak staračkih domaćinstava? Jer im je Stevan, njihov onlajn učitelj engleskog, na časovima pričao o svojoj zemlji. Stefan je odlučio da im pored Beograda, Novog Sada i Niša, pokaže i srpsko selo na Vaskrs, selo svojih predaka. I tako su Fuđimare 28. aprila sa Stevanovom familijom seli za vaskršnji ručak.

Ikumi kaže da ih je učitelj Stevan na časovima pripremio za ovaj dan, običaje i hranu, ali da je u realnosti sve bilo mnogo lepše.

– Pričao nam je o vašim rakijama, ali nisam znala da posle pola čašice nekako prodišeš, kao da su ti pluća šira. Trebalo je samo da pitam za jačinu pića pre nego što sam popila dve čašice. Podvarak i pečenje su bolja hrana nego što sam zamišljala. A onda torta, ručno pravljena, kod nas niko ne sprema celu tortu kod kuće, uvek ih kupujemo. Što se tiče hrane, nema nečega što mi se ne sviđa, ali smo posle svega pojedenog pola puta od tog sela do Beograda prespavali- kaže pomalo zbunjena Ikumi Fuđimaru.

Mali Ito (9) bio je najviše oduševljen domaćim hlebom, pa je pola njegovog obroka bio samo hleb. Cumugi (11) je bio fasciniran starom pumpom za vodu u dvorištu. Stevan je Japancima pokazao i štale, kačaru, starinske kokošinjce građene od drveta i blata i deo sela.

U seoskom manastiru “Jošanica” Japance je čekalo novo iznenađenje. Kaluđer ih je pozvao, dao im po jaje, a onda im na engleskom ispričao istoriju manastira koji datira iz ranog 15. veka.

I tada kada je građen, u dvorištu su bili grobovi i tragovi nekog ranijeg manastira, stari oko 300 godina, što znači da je tu postojao manastir još u 12 veku. Sveštenici su živeli u okolnim pećinama, čime sam baš bio fasciniran. Ostao sam bez reči kad sam čuo da tako malo selo ima takvu istoriju. A vaše šume, ja sam oduševljen – kaže Kazu Fuđimaru.

To što su Japanci odmah po dolasku u Srbiju bili “prekršteni” u Fuđimarić, valjda je uticalo i na to da odmah shvate običaj oko farbanja jaja i kucanja. Ipak ih je zasmejala priča o tome koliko je u Srbiji bitno, posebno deci, ko je razbio drugima najviše jaja, bez posledica po svoje.

Baba Slavna i deda Milosav ovaj će Vaskrs pamtiti po gostima sa drugog kraja sveta koji su se na kraju dana sa njima oprostili kao najmiliji.

– Unuk nam je prevodio sve vreme, a ta ženica me baš obradovala što se potrudila da nauči neke naše reči, posebno “Hristos voskrese”. Ali, kada su polazili, nije nam trebao prevodilac. Zagrlila me nekoliko puta, poljubila me kao mi ovde što radimo – kaže Slavna.

Učitelja engleskog ovaj je Vaskrs malo umorio, ali je srećan što se ispunilo sve što je mesecima planirao.

Pokazaću im pola Srbije, ali sam želeo da vide i srpsko selo, da im pokažem odakle smo potekli, da saznaju o običajima, da na dane koji su nama bitni budu sa nama za stolom. Drago mi je što su došli na Vaskrs, da sa mnom sednu za sto u kući mog dede. Nema turističke agencije koja je to mogla da im pruži. Oduševljeni su – kaže Stevan.

Porodica Fuđimaru prešla je oko 10.000 kilometara da bi videla Jošanički Prnjavor i Srbiju. Grad u kome žive, Fukuoka, ima 1,4 milion stanovnika, Jošanički Prnjavor ima manje od 30 žitelja. O sudaru dve kulture i dva mentaliteta izlišno je i pričati, ali u ovom slučaju nije ga ni bilo posle “Hristos voskrese” koje je izgovorila Ikumi. Samo ljudi dobre volje koji su bili srećni što se upoznaju.

Izvor sajt VOLIM SRBIJU