OBRAZOVANJE

MALA ŠKOLA JAPANSKOG JEZIKA – SENPAI 先輩 (せんぱい)

Ako se niste školovali u Japanu, ili niste gledali njihove crtane ili igrane filmove sa temom iz školovanja, možete da godinama učite japanski, a da ne naiđete na ovu reč. Reč SENPAI se sastoji od dva ideograma先輩 , od kojih je prvi SEN ( značenje: ranije, pre ), a drugi HAI , u složenici PAI, ( značenje: drug, partner ). Zajedno, reč SENPAI označava školskog druga iz starijeg razreda, nekoga koji se u školu upisao ranije.

Uz nju ide reč KOHAI 後輩 (こうはい), što znači neko ko je u školu upisan kasnije.

Deluju neobično, jer su retke zemlje u kojima se konstruišu posebne reči za ove termine, ali su one jednostavno deo školskog života u Japanu, pa i deo celog ljudskog života u toj zemlji – jer uspomene na školsko doba uvek ostaju žive.

Poštovanje mlađih đaka, učenika, studenata prema onima iz starijih razreda je, međutim, toliko veliko, da je vidljivo na svakom koraku. U nekadašnjoj Srbiji ovakav odnos može da se uporedi samo sa ponašanjem mlađih vojnika prema onima koji su ranije stupili u armiju, ili ponašanja vojnika nižih činova prema onima koji imaju više činove.

Mlađi često sa divljenjem posmatraju svoje starije drugove, pozdravljaju ih sa poštovanjem, a često, poslušno odgovaraju na njihove zahteve, ma kakvi oni bili. Mlađi će starijem poneti stvari, torbu, otići da mu kupi nešto što mu je potrebno.

Prvo moje iskustvo sa ovim odnosom bio je slučajni susret sa grupom đaka srednje škole, koji su se vraćali sa nekog sportskog treninga. Jedan od njih, stariji, trebalo da ostane na jednom peronu železničke stanice, a drugi, mlađi, trebalo je da nastave dalje, do perona na suprotnoj strani. Mlađi su se klanjali i pozdravljali starijeg sve vreme, klanjajući mu se i ne podižući pogled, sve dok on nije potpuno nestao sa njihovog vidika.

Drugi put, u kampusu fakulteta na kome sam studirao postdiplopmske studije, video sam grupu mlađih studenata sa muzičkim instrumentima, koju je glasno grdio stariji student, očigledno dirigent. Svi su stajali pognutih glava, ne odgovarajući na njegove suviše grube pogrde, ali ja nisam izdržao i umešao sam se. Čim sam progovorio, dirigent je, shvativši da sam stariji i od njega i od njih, zaćutao i pognuo glavu. Odsečno sam mu rekao da shvatam da on možda ima razloge da se ljuti na njih, ali da malo preteruje u grubostima, na tako javnom mestu. On se samo naklonio, naklonili su se i oni i dok nisam odmakao, nisam više čuo njegov glas.

Kad razgovarate sa starijim studentom od sebe ( nekada i mnogo kasnije, kada oboje niste više u školi ) uvek ćete ga zvati jednostavno SENPAI, ne pominjući mu ime uopšte. SENPAI je reč koja u neku ruku predstavlja titulu i dovoljno ju je izreći, da se zna na koga se odnosi. Tu reč možete da upotrebite i sa imenom i bez njega, kada govorite o trećem licu koje je starije od vas. Isto pravilo važi i za reč KOHAI.

Ove reči možete upotrebiti i kada želite da označite nekoga ko se više bavio nekim poslom, proučavao nešto, ima više staža od vas, ili je jednostavno bolji od vas ili od nekoga u nečemu. To može da bude i Vaš šef, mentor, zaštitnik u neku ruku, ali i Vaš pretpostavljeni. Hijerarhija je u Japanu važna, pa je poštovanje prema nekome ko je iskusniji, veštiji i bolji u nečemu od vas nešto što se podrazumeva.

Postoje još neke razlike među učenicima japanskih škola, sbog činjenice da tamo školska godina počinje 1. aprila, a završava se 31. marta. Ako je dete rođeno između 1. januara i 31. marta ono se naziva hajaumare (早生まれ): rano rođen, a, ako je rođeno posle 31. marta iste kalendarske godine naziva se osoumare (遅生まれ): kasno rođen. Svi rođeni posle 1. aprila mogu da se upišu u školu tek iduće školske godine, dok oni rođeni između Nove godine i 31. marta mogu da pođu u školu iste godine kada napune šestu ( u Japanu osnovno školovanje počinje sa punih šest godina ).

U osnovnoj školi su velike razlike u dužnostima i ponašanju između mlađih i starijih đaka, dok se u srednjim školama i na fakultetima razlike postepeno smanjuju. One ipak, u Japanu, ostaju na neki način čitavog života.

D.M.