PUTOVANJA

IDEMO U JAPAN 日本へ行きましよう

Krajem 2018. Godine iz štampe je izašla knjiga „Idemo u Japan“ – Priručnik za one koji u Japan putuju prvi put.
U ovoj rubrici ćemo u nekoliko nastavaka objaviti odlomke iz knjige.

 日本

Japanci svoju državu zovu Nihon ili Nippon. Kineskim ideogramima, koji su kao pismo u zvaničnoj upotrebi u Japanu, ovo ime piše se sa dva znaka, od kojih prvi označava sunce, a drugi knjigu, ili poreklo (日本). Tako naziv Japana može da se tumači i kao “poreklo sunca”, odakle je, verovatno, izveden u svetu popularan naziv “Zemlja izlazećeg sunca”.
Glavni grad Japana je Tokio. U Japanu živi nešto preko 127 miliona stanovnika.
U ovoj zemlji ima preko 50 000 stogodišnjaka, po čemu Japanci prednjače u svetu. Razlog za dug život su način razmišljanja, zdrav život, zdrava i raznovrsna ishrana, vrhunsko zdravstveno osiguranje.

POLOŽAJ I TERITORIJA

Teritorija Japana sastoji se od četiri velika i još oko 3900 malih ostrva, koja se pružaju sa severoistoka na jugozapad, duž istočne obale Azijskog kontinenta, na ukupnoj dužini od oko 2400 kilometara. Na sličnoj geografskoj širini, na kojoj se nalazi glavni grad Japana Tokio, nalaze se Atina i Teheran.
Od Azijskog kontinenta Japan dele Japansko more i Žuto more. Sa druge strane, japanske obale zapljuskuju vode Tihog okeana ili Pacifika. Četiri najveća ostrva su Hokkaido ( 83 520 km2 ), Honšju ( 230 940 km2 ), Šikoku ( 18 808 km2 ) i Kjušju ( 42 164 km2 ).
Ukupna teritorija Japana iznosi 377 688 kvadratnih kilometara. To je površina neznatno veća od prostora koje u Evropi zauzimaju Italija ili Finska, ili u SAD Kalifornija.
Najveći deo teritorije Japana čine planine i visovi, dok doline i nizije zauzimaju ne više od 32 posto ukupne površine zemlje. Dugi lanci planina po sredini glavnih ostrva razdvajaju Japan na dva dela, onaj koji je okrenut Pacifiku i onaj okrenut Japanskom moru. Brze i kratkog toka reke, koje se slivaju sa planina, ulivaju se u more i okean.
Japanski arhipelag je jedno od najtrusnijih područja sveta – zemljotresi su vrlo česti, oko 1500 godišnje. Na njegovoj teritoriji ima mnogo toplih mineralnih izvora, gejzira, ali i vulkana. Trenutno u Japanu ima 60 živih vulkana i veliki broj onih koji se smatraju ugašenim.
Najbliži susedi Japana su Rusija, Južna i Severna Koreja i NR Kina.

PRIRODA   自然

Japan je zemlja umerene klime, sa četiri godišnja doba. Mnogo kiša tokom godine čini Japan zemljom sa prosečno obimnim padavinama ( 1600 -1700 milimetara ). Prosečna godišnja temperatura u Tokiju je 15,6 stepeni Celzijusa, prosečna vlažnost u Tokiju 65 procenata, a prosečne padavine u prestonici su 1405 milimetara. Sever Japana je izuzetno hladan, sa velikim snežnim padavinama i skoro sibirskom klimom, a jug se približava tropskim temperaturama.

 

梅雨

Cuju ili baiju – Kišna sezona, koja počinje u prvoj nedelji juna, donoseći vlažnu klimu, česte i duge kiše. Traje do poslednje nedelje jula, posle čega sledi vreli avgust.

台風

Tajfuni – Snažni vetrovi, koji donose kišu i vlažno vreme od sredine leta i smenjuju se tokom jeseni. Tajfuni mogu da budu razorne snage i često ostavljaju pustoš za sobom.

地震

Zemljotresi – Tokom 20. veka Japan je pogodilo oko 25 zemljotresa katastrofalnih razmera, od kojih je jedan od najvećih bio 1. septembra 1923. godine. On je sravnio sa zemljom prestonicu Tokio, a njegov bilans je preko 100 hiljada mrtvih, od kojih je veliki deo poginuo u požarima izazvanih potresom. Poslednji katastrofalni zemljotresi u Japanu dogodili su se 17. januara 1995. u Kobeu, kao i 11. marta 2011 ( praćen snažnim cunamijem ) u području Tohoku. Japanski seizmolozi poznati su po dobrim rezultatima upredviđanju zemljotresa, a japanska klasična i savremena arhitektura sadrže znanja koja obezbeđuju da štete prilikom potresa budu minimalne.

津波

Cunami – Talasi visoki ponekad i nekoliko desetina metara, koji se na Pacifiku podižu posle snažnih zemljotresa sa epicentrom obično na okeanskom dnu, uništavaju naselja i obalna područja. Pošto su ovakvi talasi kroz istoriju često pogađali Japanska ostrva, japanska reč cunami, koja znači “talas u luci”, postala je međunarodni termin.