SPORT, ZABAVA

ŽIVIM PIKSIJEV SAN

Japanski fudbaler u Radničkom iz Niša

KADA je u niški Radnički stigao pre godinu i po dana, 26-godišnji Riota Noma je znao da će teško da se navikne na život daleko od rodnog Japana. Da podrobnije upozna srpsku kulturu, običaje i navike, najviše ga koči jezička barijera, jer ne govori ni srpski ni engleski. Stekao je, kaže, i nekolicinu prijatelja, sa kojima nije previše blizak, jer im je teško da se sporazumeju. Zato, kada je van stadiona “Čair”, na kome trenira sa svojim klubom, vreme provodi šetajući i razgledajući grad ili spremajući neko tradicionalno jelo.

Da postane profesionalni fudbaler odlučio je odmah nakon završenih studija, pa se već sa 22 godine otisnuo u svet. Vezni fudbaler u Radnički je stigao početkom 2017. godine iz crnogorskog Rudara, nakon što ga je zapazio stručni štab sa “Čaira”. Srbiju je zavoleo još kao mali i sanjao je da zaigra za klub iz zemlje iz koje je Dragan Stojković Piksi, koji zbog svojih fudbalskih bravura u Japanu i danas važi za pravu živu legendu.

– Po ugovoru koji imam sa Radničkim, još godinu i po dana ću ostati ovde. Ne znam šta ću posle toga, sanjam da zaigram za veliki klub, a zavoleo sam Niš i ove ljude ovde, sa kojima treniram, iako se jedva sporazumevamo. Jako su ljubazni i veseli, topli. Oni čine da se osećam kao kod kuće, uprkos brojnim razlikama našeg i vašeg naroda – priča za “Novosti” Noma.

I dok se turisti u Srbiji mahom oduševljavaju dobrim provodom, odličnom hranom i pićem, za ovog Japanca to je bio najveći problem kada je došao u Srbiju.

– Hrana je previše masna i slana, na šta nisam navikao, pa uglavnom kuvam sam. Namirnice koje ne mogu da nađem ovde, donosim iz Japana. Jedino volim da jedem pljeskavicu, to mi je super. Devojke su takođe lepe, ali se ne usuđujem da im priđem – kaže Noma, dok na pitanje da li mu se sviđa domaća rakija, kroz osmeh na srpskom odgovara: “Jako, bre!”

Osim hrane, teško mu pada i kada mora da deli sobu sa ostalim igračima kada se utakmice igraju van Niša, na šta nije navikao.

– Volim da legnem rano i da ranije ustanem. Pred utakmicu želim svoj mir, dok igrači iz Niša imaju neke druge navike, vole da ostaju budni do kasno, da slušaju muziku, to ih opušta, a meni smeta – iskren je on.

U dva važna meča Radničkog protiv Makabija u kvalifikaciji za Ligu Evrope, Noma je imao važan zadatak, da ponese kapitensku traku. Za njega je, kaže, to bila izuzetna čast, ali je tada iskreno zažalio što nije malo bolje naučio srpski.

– Pokušao sam da bodrim tim, ali sve što sam znao je da kažem: “Trčite, trčite, levo, desno”. Nismo uspeli da se plasiramo u Evropu, ali veliki smo optimisti i Radnički će se sledeće godine sigurno naći među najvećim klubovima, bolji i od Zvezde i od Partizana – priča ovaj fudbaler Radničkog koga je nedovno proslavila čuvena rečenica kada je pred pomenuti meč sa Makabijem rekao: “Dođite na Čair, će gi tepamo”.

– Nisam ni znao šta znači. Kada sam sutradan video da sam u svim medijima, pitao sam se šta li sam to zapravo rekao, a onda mi je drugarica iz Japana pomogla da shvatim da je u pitanju lokalni dijalekt.

DA svoju životnu priču podeli za “Novosti” i prevede je sa japanskog na engleski pomogla mu je Juka Stojanović , Japanka koja je u Niš došla pre mesec dana, kada se udala za navijača Radničkog, sa kojim ima bebu.
– Pomažem Nomi koliko god mogu oko jezika i oko svega, mada se i sama navikavam na život ovde. Darka sam upoznala na proputovanju, zaljubila sam se u njega, venčali smo se i dobili ćerkicu, pa sam rešila da se preselim u Niš – priča Juka.

NOVOSTI J. ĆOSIN | 12. avgust 2018.