NOVO

GAVRILO JE UMRO ZA SVOJE PRINCIPE

Na današnji dan pre sto godina u češkom zatvoru preminuo srpski revolucionar i pripadnik “Mlade Bosne”. Pucnjem u Ferdinanda želeo da oslobodi svoj narod.

Mislio sam da se atentatima skreće pažnja inteligenciji, da najpre među inteligentnim ljudima treba stvoriti raspoloženje za revoluciju i oslobođenje, a tek posle među masama. Nisam želeo da postanem heroj, hteo sam samo da umrem za svoju ideju.

Veliki srpski revolucionar Gavrilo Princip rekao je ovo u ispovesti dr Pupenhajmu, koji ga je povremeno posećivao u zatvorskoj ćeliji u češkom gradu Terezinu. U toj ćeliji Princip je umro pre tačno sto godina – 28. aprila 1918.

Dečak iz siromašne srpske porodice, rođen u Grahovu 1894, pesnik, srpski rodoljub i pripadnik omladinskog oslobodilačkog pokreta “Mlada Bosna”, u zatvor je dospeo nakon što je ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju na Vidovdan 1914. Pošto je bio maloletan, nije mogao biti osuđen na smrt, pa mu je sledovalo 20 godina teške robije. U zatvoru je bio pod strašnom torturom, a umro je od tuberkuloze u 24. godini, ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata, koji je počeo posle njegovog pucnja u Fedinanda, što iskorišćeno kao povod za Veliki rat.

Principov mladalački ideal bilo je rušenje Austougarske monarhije putem revolucije i ujedinjenje slovenskih naroda u jednu državu.

– Princip je ugradio svoj život u srpsku istoriju – kaže, za “Novosti”, profesor Radoslav Gaćinović, čiji je predak Vladimir Gaćinović bio glavni ideolog “Mlade Bosne”. – Verujem da će Principova ideja, njegova odlučnost, slobodarski duh i smisao postojanja ostati budućim generacijama kao amanet i velika škola iz koje će se moći da izvlače pouke.

Gaćinović navodi da je Gavrilo Princip ostavio nezaobilaznu istorijsku, politikološku, filozofsku i pravnu tekovinu, koja podseća na slobodu, hrabrost, dostojanstvo i nacionalizam u najpozitivnijem smislu reči, i na sve one najveće evropske vrednosti toga vremena.

I dok se Princip kod slobodarskog sveta tretira kao heroj i borac za slobodu, u nekim krugovima on je označen kao – terorista.

– Svaka priča o Principu kao teroristi je zlonamerna i u funkciji je revizije istorije, ili, pak, njeni protagonisti ispoljavaju elementarno neznanje – odlučan je Gaćinović.

– “Mlada Bosna” je bila jedna velika ideja, koju su razumeli radnici, seljaci i intelektualci u BiH. Tu ideju su dobro razumeli i stranci, i zato neki od njih zlonamerno napadaju “Mladu Bosnu” i negiraju njen oslobodilački karakter.

Gaćinović negira i navode da je Prvi svetski rat izbio zbog atentata na Ferdinanda.

– I da nisu postojali Gavrilo Princip i “Mlada Bosna”, Srbija bi bila napadnuta – kaže Gaćinović.

Sa ovim se slaže i istoričar Čedomir Antić:

– Uzroci i povodi se uvek razlikuju. Rat je bio odavno pripreman i svet se nalazio nad njegovim ambisom više puta tokom decenije koja je prethodila 1914.

Govoreći o atentatu, Antić ističe da Princip nije ubio demokratskog predsednika ili ustavnog monarha u njegovoj državi.

– BiH je bila nelegalno okupirana i anektirani deo Austrougarske, čiji građani nisu imali čak ni ograničena prava koja su uživali drugi narodi monarhije – koji su, u odnosu na Nemce i Mađare i sami bili obespravljeni. Da li je atentat bio u interesu Srba i Srbiji? Nije. Da li ga su Princip i drugovi izvršili imajući potpuno pogrešnu procenu namera i ciljeva Ferdinanda? Jesu. Da li su posledice bile dobre po srpski narod? Nisu – navodi Antić.

MUZIČKI POMEN

Zvuci violine uz pratnju klavira, u čuvenoj beogradskoj knjižari “Geca Kon”, “Prosveta” u petak su obeležili stogodišnjicu smrti Gavrila Principa. Generalni direktor “Prosvete” Dragan Milenković rekao je da je Princip voleo muziku i da se zato knjižara odlučila da na taj način osveži sećanje na njega.

U Biblioteci grada Beograda, istim povodom u Rimskoj dvorani okupili su se istoričar Miloš Ković, književnik Muharem Bazdulj i direktor IK “Prometej”. Bilo je reči i o Kovićevoj knjizi “Gavrilo Princip – dokumenti i sećanja”, ali pre svega o borcu za prava srpskog naroda oko čije herojske ideje, prema Kovićevim rečima, danas mogu da se sastanu ljudi različitih mišljenja.

NEKI MU IME JOŠ POMINjU ŠAPATOM

Čedomir Antić smatra da Princip nije zaboravljen i da je samo pitanje ko kako ceni njegovo delo, dok je Gaćinović mišljenja da su Srbi veliki grešnici prema svom velikom junaku.

– Bio je zaboravljen u nekim delovima srpskih zemalja – kaže Gaćinović. – Međutim, 2014. godine, tadašnja Vlada Srbije je, u saradnji sa Republikom Srpskom, podigla spomenik u Beogradu, i time je pokazano poštovanje prema Principu.

Međutim, upozorava naš sagovornik, i danas se u nekim delovima našeg društva Principovo ime pominje šapatom, a to, kaže, nije način na koji se čuva lik i delo graditelja istorije.

(Izvor-Novosti)