Štapići za jelo iz Japana i Kine nisu bili često u prodaji kod nas, a sada ih ima na štandu KOKORO, na kome svoje knjige izlaže i Srpsko-japansko društvo, na tek otviorenom Sajmu knjiga u Beogradu.
Lepo oblikovani i ukrašeni štapići od lakiranog drveta imaju i svoju futrolu, pa tako možete da ih nosite sa sobom.
Hrana iz Azije sve je popularnija i kod nas, a u svetu je odavno pravi hit. Japanska hrana je uvršćena u blago UNESKO-a, a ona, kao i kineska, nezamislive su bez štapića za jelo.
Štapići za jelo su, kao i najveći deo kulture Azije, poreklom iz Kine, a zabeleženo je da su prvi put upotrebljeni u vreme dinastije Šang, 1766–1122 pre naše ere, znači pre više od tri hiljade godina.
Štapići se prave uglavnom od drveta i bambusa, ali ih ima i od metala i drugih materijala. Oni od običnog drveta se bacaju posle upotrebe, a oni od lakiranog drveta mogu da se peru i koriste veliki broj puta.
Azijska hrana se tako i priprema, kako bi se lako jela štapićima, iseckana je i usitnjena. Štapići, inače, služe i za kuvanje.
Štapićima se jede i kuvani pirinač, rezanci iz supe i skoro sve što vam iznesu na sto. Kad jednom naučite da jedete štapićima, to postaje pravo zadovoljstvo, a ima i koristi.
Odavno je utvrđeno da upotreba štapića angažuje određene mišiće šake, čije pokretanje direktno utiče pozitivno na funkciju mozga. Kažu da Kinezi, Japanci i drugi, koji za pisanje koriste komplikovane ideograme, teško da bi mogli da ih zapamte, da od malena ne koriste štapiće za jelo.
Prilikom korišćenja štapića ima određenih pravila, koja variraju, od zemlje do zemlje. U Japanu, na primer, ne smete da dodajete štapićima hranu nekome direktno u njegove štapiće, jer to podseća na ceremoniju vađenja kostiju umrlog iz peći krematorijuma i stavljanje u urnu sa pepelom. Za uzimanje hrane iz zajedničke zdele koriste se posebni štapići, a, može da se dozvoli da hranu uzmete zadnjim delom štapića, koji niste dodirivali ili stavljali u usta.
U poslednje vreme u Japanu i Kini je sve jači trend očuvanja prirode, pa veliki broj ljudi, posebno mladi, nose svoje lakirane štapiće u posebnoj futroli ili torbici, jedu njima u restoranu ( ne koriste restoranske koji se bacaju ) i tako pokazuju svoj interes da se priroda očuva.