Ljubav prema istočnjačkoj kulturi odvela je šestoro naše dece do najveće i najstarije avio-akademije u Zemlju izlazećeg Sunca, u Japan.
I ove godine Japanska Avio Akademija poziva đake iz Srbije da konkurišu za stipendije u ovoj prestižnoj internatskoj srednjoj školi.
Za trogodišnje školovanje pune stipendije mogu da dobiju devojčice koje igraju košarku ili odbojku. Dobrodošli su dečaci i devojčice koji treniraju borilačke veštine ili sviraju neki instrument (završena muzička škola nije obavezna).
Ipak najvažniji kriterijum za stipendiju jeste da deca vole Japan i da su spremna da upoznaju japansku kulturu i nauče jezik.
Za stipendije mogu da konkurišu srednjoškolci 2000 i 2001 godište (prva ili druga godina srednje škole) ne starija…
Više o uslovima možete naći na FB stranici „Education in Japan“ ili se informisati na 064 140 7776 kod koordinatora ovog programa Slavice Stevanović, koja je prošle godine provela tri meseca kao gostujući profesor u JAA kampusu u Jamanašiju.
Japanska Avio Akademija osnovana je 1932. godine i danas je najveća i najstarija škola specijalizovana za obučavanje vazduhoplovaca. U okviru akademije rade tri institucije: srednja škola, program dopisnih kurseva i tehnički fakultet. Akademija ima pet kampova, a srednjoškolsko obrazovanje je organizovano u dva u Išikavi i Jamanašiju.
Upornost, disciplina, rad, trud i velika odricanja, to su zajedničke karakteristike učenika ove škole. Znanje japanskog jezika nije uslov da se započne školovanje na akademiji. Škola ima pravila koja se strogo poštuju. Najviše je učenika iz Japana, ali im je međunarodna saradnja jako važna, pa su tu i deca iz Mongolije, Kine, Tajlanda, Brazila, Tonga.
Deca iz Srbije su prva iz Evrope koja pohađaju akademiju. Učenici žive u internatu. Mada su odvojeni od porodice, svi su se veoma brzo prilagodili, zato što je u školi i domu sve savršeno organizovano. Deca lako prihvataju pravila, jer nema izuzetaka. Za sve važe ista pravila, i za zaposlene i za decu, pa i za direktora. Nema protekcije, postoji pravičnost i nema povlašćenih, pa deca teže redu, radu i disciplini.
U ovoj školi deca mogu da se opredele i da osim obučavanja za avio-personal, pohađaju jezičko odeljenje, da se bave muzikom ili da budu sportisti. Šta god da izaberu, od njih se očekuje potpuna posvećenost. Oni koji odaberu sport moraju da znaju da ih čeka svakodnevni naporan trening.
Motivi odlaska na drugi kontinent su različiti. Da se nauči jezik, da se dobije dobra fizička spremnost koju pruža ova škola, želja da se izuči kaligrafija… A ono što je svakako svima bio zajednički pokretač je ljubav prema japanskoj kulturi i narodu.
Japanci su oduševljeni našom decom, brzinom učenja japanskog jezika i prihvatanjem njihove kulture. Vazduhoplovna akademija može mnogo toga da pruži, ali sve zavisi od ličnih afiniteta, ambicije deteta. Japanci cene rad i trud, u meri u kojoj mi to ne možemo ni da zamislimo. Neki učenici dobijaju od škole punu stipendiju, dok drugima deo troškova plaćaju roditelji.
Zanimljivosti:
Deca nose uniforme, a kada su posebne prilike i bele rukavice. Tamo se ništa ne baca.
Tamo je nezamislivo govoriti neistinu. Mlađi učenici nasleđuju stvari od starijih i to im je čast.
Ne baca se ni hrana, sve što uzmeš na tanjir, mora da se pojede, bacanje hrane je nepoštovanje.
Deca sama brinu o higijeni u školi, čiste svoje sobe, kantinu i hodnike.
Svoja sportska znanja pokazuju na takmičenjima širom Japana, to je velika čast.
Stranci u sobama borave isključivo s Japancima, kako bi brže naučili jezik.
[robo-gallery id=“422″]